Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

401

ком праву била у Пољској у XIII веку неправилно тумачена као појава: несамосталности развоја Пољске и њене млађе цивилизације. Пут од првобитног градског уређења до пуне самоуправе јесте општеевропска појава кода je добила различита решења на подединим територидама. Борба за највећа самоуправна права становништва градова била je суштина борбе између феудалаца и градова. У том смислу требало би свакако одбацити подмове који ту и тамопостоје: град у привредном смислу и град у правном смислу. Мзгледа да су та два подма, примењивана уопште, непотребна и коче дал>и напредак изучавања. У ствари постоде два проблема најтешње међусобом повезана: проблем друштвено-економски и проблем правке организације. У жељи да што боље схватимо задатке коди очекуду историчареправа, треба их приказати на тлу целине развода пољских градова онако како се сада може приказати, ослањајући се на привредну, друштвену и урбанистичку проблематику. Требало би у првом реду почети од промена коде су наступиле у гледиштима на генезу пољских градова у току XX в. Немачка наука на прелому између XIX и XX в. формулисала де та гледипгга у тзв. колонизационод теориди, а низ пољских научника, између осталих и познати стручњаци, као Бобжињски (Bobrzynski), Пјекошињски '.Piekosinski), Кутшеба (Kutrzeba) и Пташник (Ptašmk), такође нису видели другу могућност за решавање генезе пољских градова (16). Уосталом слична гледишта владала су донедавна и у четко ј науци (17). Сви ти научници веровали су да у пољским крајевима није било градова пре немачке колонизациде и да де тек долазак Немаца у Пољску у XIII в., као силе која je стварала градове, допринео постанку градова. Ови су градови требали да никну махом на сировом корену, план града био je тек тада разрађиван, појављивало се занатство и трговина, док je немачко право, преношено из Магдебурга утицало на уређење градова. Пошто je колонизациона теорија са генезом града у Пољској повезивала и чињеницу локације по немачкомг праву, дакле нарочито подвлачила моменте правне природе, за градове су сматрана само таква насеља која су имала локациона документа или која су примењивала градско право. Двадесетих година XX в. у пољској науци се почело са изучавањима. ко ja су подрила и смело напала колонизациону теорију оснивања градова. Ову je акцију започео у својим радовима Казимир Тимјењецки (Kazimierz Tymieniecki), професор Познањског универзитета, који се почев од 1919 бави проблематикой зачетака пољских градова (18). Затим, од великог значаја

(16) Z. Wojciechowski: Poczatki Poznania na tle poczatku miast w Polsce. „Przeglad Zachodnl“, IX, Nr. 6/8, 1953, p. 1 seq.

(17) Evoluciju postanka českih gradova izložlo je, na primer, J. V. Simäk: Stređoveka kolonlsace v zemlch českvch, ~Ceské Déjiny“, č. 5. Praha, 1938.

(18) К. Tymieniecki: Zagadnienie poczatköw miast w Polsce, „Przeglad Historyczny“, S. 11, t. I, Warszawa, 1919; idem: Podgodzia w pdlnocno-zachodniej Slowianszczyznie i pierwsze lokacje miast na prawie niemieckim, Slavia Occiđentalis П, 1922; idem: Procesy twörcze formowania sie spoleczenstwa polsklego w wlekach sredmch, Warszawa, 1921; idem; Poczatki Kiele, w zwiazku z pierwotnym osadnietwem Lysogor, Pamletnlk Swletokrzvskl 1930; Idem; Naplvw Njemcöw na ziemie polskle I znaczeme prawa niemieckiego w srednich wlekach w Polsce, Roczn. Hist. X, 1934; idem: Orgamzacja rzemiosla wczesnosredniowiecznego a geneza miast polskich, Studia Wczesnosredniowieczne, t. Ш, w Warszawa, 1955.