Анали Правног факултета у Београду

402

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

су били и радови Карола Малећињског (Karol Maleczynski), Хенрика Минха (Henryk Münch), Зђислава Качмарчика (Zdzislaw Kaczmarczyk), Марјана Фридберга (Marian Prleđberg) (19). Важна допуна истраживањима о постанку пољских градова биле су су и археолошке ископине. Истраживања у овом правцу почела су још пре рата под руководством проф. Јозефа Костшевског (Jozef Kostrzewski) и обухватила су градове Гњезно и Познањ у Велшкопольско). У том истом периоду немачки научници су вршили ископавања ' у Опольу, Сантоку и Волину. Ова истраживања још интензивније се врше y HP Пољској под руководством проф. В. Хенсла (W. Hensla) и проф. А. Гјејштора (Gieysztor), и она су обухватила велики број места која су имала градски характер joui у раном средвьем веку. На прво место долазе истраживања у Опольу, Гданьску, Штетину, Волину, Познаау, Гиечу, Ленчици, Крушвиди, Кракову, .Калиту, Вислици, Пшемислу и Плоцку, a такође и у Мјендзивжечу и Сантоку. Истраживачки радови археолога показали су да je постонала разнородност струка у првим пољским градовима, висок ниво самог занатства и постојање таквих струка као што су топиоништво железа или стакла. Уочен je такође и плански распоред најстаријих подграђа, њи-хов начин градње, нађени су и трагови предроманског каменог грађевинарства. Све je то омогућило да се на сасвим друкчији и прецизнији начин лрати развитак польских градова почев од краја X в. Резултате ових истраживања обухватио je у својим чланцима проф. А. Гјејштор (20). Резултати ових польских и других источноевропских послератних истраживања без сумње су утицали и на западнонемачку науку која je ревидирала извесна своја гледишта о питању развоја польских и уогапте словенских градова. Признајући већ данас да су међу Словенима постојалги такви облици првобитних градских стушьева као што су зиЪитЫа и тргови, као и признајући њихову улогу као основ за локацију града по немачком праву, западнонемачки научници сматрају ипак да je појава западнонемачког рада у Пољској, дефинисаног као Reichsstadt, значила огромни скок и револуцију. Та унапред претпоставльена велика несразмера између развоја градова у Пољској пре ХШ века и гьиховог развоја у XIII веку иије наравне образложена, (21). Овде су у питању сразмере. Пољски историчари

(19) K. Maleczynski: Najstarsze targi w Polsce, Lwôw, 1926; K. Münch: Krakow do roku 1957 wlacznie. Szkic urbanistyczno-historyczny, Kwart. Arch. i Urb., t. Ш, z. 1, 1958, pp. 1—10; idem: Geneza rozplanowanla, miast wlelkopolsklch ХШ 1 XIV w„ Krakow, 1946; idem: wczesnosrednlowieczny uklad miejskl w Polsce, Kw. Arch. i Urb. t. Ш, z. 34, 1958, pp. 329 —335; idem: Z nowszej llteratury nlemleckiej о srednlowiecznych mlastach Niemlec i Polskl, Kw. Arch. 1 Urb., t. Ш, z. 3/4, 1958, pp. 367—373; idem: Poczatki srednlowlecznego ukladu mlejsklego w Polsce ze szczegdlnym uwzglednlenlem Slaska, Kw. Arch. i Urb., t. V, z. 3, 1960; Z. Kaczmarczyk: Kolonlzacja nieraiecka na wschôd od О dry, Poznan, 1945; M. Friedberg: Kultura polska i niemlecka, t. I, П, Poznan, 1946.

(20) A. Gieysztor: Le orlgini delle cittâ nella Polonia medievale, Studl in onore di Armando Sapori, Milano Vai-ese, 1957; idem Les origines de la ville slave, La cittâ nell’alto Medloevo, Spoleto, 1959.

(21) W. Schlesinger: Zur Frühgeschte der europäischen Stadit, Westfal, „Forschungen“, t. VH, 1953/1954, p. 230; H. Ludat: Die Bezeichnung für „Stadt“ im Slavischen, Sonderdruck aus „Syntagma Friburgensejj, Lindau u. Konstanz, 1956, p. 107; Penza: Vorstofen u. Entstehung das Städtsweaus ln Ostenvopa, Ostenvopa u. des d. osten, Ш. Köln-Braunsfeld, 1955;idem: Zur Evolutionstheorie der slavischen Geschichtsforschung am Beispiel der osteuropäischen Stadt, „Glessener Abh. z. Agrar und Wirtschaftsforschung des Europäischen Ostens“, t. 3, Giessen, 1957; idem: Frühformen des Stadtewe■sens ln Osteuropa, Vorträge u. Forschungen, t. IV, Lindau u. Konstanz, 1958.