Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

403

такође говоре о скоку, само што тај скок не називају огромним. Они пре виде еволуцију, боље оцењујући новитете везане ca ius theutonicorum. Свесни тога како изгледа садашњи степен наше науке о зачецима пољских градова, моћи ћемо не само да постављамо синтетичке хипотезе које би требало увести у дал>а изучавања, већ ћемо бити у стању да схватимо колико je сложен процес стварања градова и како исторископравна истраживагьа, ако се врше на одговарајући начин, могу бити од помоћи у решавагьу читаве ове проблематике. Због тога ћу се у даљем излагању постарати да прикажем и сопствено гледиште на етапе развоја пољских градова, наравне ослањајући се на досадашња достигнућа читаве наше науке. На самом почетку треба подвући да та достигнућа јасно указују на потпуно домаћи карактер развоја пољских градова, чија генеза допире може бити чак до краја IX века, а последае етапе стварања средњевековног града у Пољској спадају у XIV и XV в., у време када тек може бити говора о победи начела месне самоуправе. Етапе развоја пољских градова могле би се мање-више поделити на 4 периода, први од н>их био би период градова подграђа, који je трајао од половине X па до краја XI в., други je период градова — подграђа и тргова, који je трајао од краја XI в. до почетна XIII в., трећи период који je почињао од почетна XIII в. и трајао мање-више до половине XIII в., јесте прелазни период у коме долази до одбацивања узора пољског права и оснивања градова по немачком праву, и најзад, четврти период локације градова по немачком праву, период победе узора тога права, који je трајао од половине XIII в. па кроз читав XIV в., а понегде чак и кроз цео XV в., у односу на старију мрежу градова. Характеристична особина развоја пољских градова, нарочито у почетку, јесте њихова велика самониклост. На територији пољских земаља није било, као ни у Чешкој, Словачкој, код Полабских Словена, или пак код балтичких или скандинавских народа, античких' традиција римских градова. С тим у вези, ни доцније није постојала етапа овлађивања градовима од стране бискупа и манастира, као што je то у средњем веку пре X в. био случај свуда где je хришћанство имало своје старе традидије (Рајнска облает, Белгија, Француска, Далмација) (22). У првом периоду, периоду подграђа, у Пољској већ постоји прво насеље градског типа које се јавља упоредо са државом раног феудализма Пољана или Вислана, а сасвим изразито упоредо с ванплеменском феудалном монархијом Мјешка I (23). Веза ових првих заметака будућих градова с најважнијим државним градовима тако je тесна да je доминантна у таквом насељу.' ЕЬен главни центар још тада je био пре свега град (castrum),

(22) Е. Ermen; ор. clt., р. 446; F. Vercauteren: ор eit-, р. 454.

(23) H. Lowmranskich : Podstawy gospodareze formowania siç ponstw slowianskich, Warszawa, 1953, p. 188, мишљеља Je да градови никад нису шили испрад државности, напротив • градско схановништво - окушьало се око градова, жаришта политинког живота. Прихваћени термин ~подграђе‘* за дефинисагье најстаријих пољских градооа у последгье време неки аутори замењују, по узору на западноевропску науку, изразом „suburbium“ (упор. A. Gieysztor; Le origini delle citta nella Polonia medievale, p. 136).