Анали Правног факултета у Београду

404

АНАПИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

-седиште кнеза или кнежевог чиновника, често војне посаде, а после преласка у хришћанство такође и свештенства (24). Може се чак рећи да су у извесним случајевима власти биле иницијатор оснивања градског центра. Такав je, на пример, био случај са Гдањском у X в. У таквом насељу, сличном каролиншким викама (vica) нарочито у Фризији, или тзв. portus- у у северној Францу ској, a још сличнијем ранијим градским облицима централке Немачке који су се састојали од града ( bürg) и подграђа (suburbium) (25), у таквом насељу где се окупљала трупа богатијих феудалаца заједно са оружаним снагама, тј. сиромапшијим ритерима, насељавали су се такође и занатлије који су били дужни да услужују ту трупу. Све су то били људи зависни од феудалаца и који су радили за потребе ове трупе. Постепено ови људи почели су да раде и за продају сеоском становништву из најближе околине. У ствари још увек није било трговаца, а трговина се налазила у рукама путујућих трговаца, често страних људи, као Јевреја, Арапа. Међу овим трговцима били су често и Словени. По важнијим градовима, који су се налазили на међународним транзитним путевима, као што je био, на пример, трговачки пут Праг —Краков Кијев, улога трговине могла je да постане од све већег значаја. Могло je чак да дође до оснивања омањих трговачких колонија и сталног настагьивања трговаца. То je било нарочито карактеристично за поморске лучке градове. На тај су начин око градова настајала насеља, тесно повезана с њима, покаткад и утврђена, па чак спојена са градом у једну одбранбену целину. У оваквим скупинама главну улогу играли су феудалци и трговци, и ту још увек није могло бити говора о самоуправи. Ипак, већ су постојале извесне разлике у правном положају главног становништва месних насеља (занатлија и трговаца) за разлику од сеоског становништва. На почетку XII в. тзв. opidani или cives, које помшье Gallus Anonimus (26), чинили су посебну друштвену трупу. Извесну улогу у организационом животу града играо je збор становништва и вероватно такође трговачко-феудално веће (maiores et seniores civitatis). У Гдањску je констатована такође присутност имућне групе становника названих именом nobiles (27). У градовима Штетинског Приморја познати су били maiores, nobiles, principes и potentes који су учествовали на општим зборовима становништва (28).

(24) Везу развоја градова са важним кнежевским градовима истакао je такође за Кијевску Русију X и XI века С. В. Јушков: Обчествиено политически] строј и право Кијевсково государства, Москва, 1949, с. 138. То исто у односу на Мазовију, види St. Pazyra: Geneza 1 rozwoj miast mazowiecklch, Варшава, 1959, с. 70 и сл. На везу заметака градског живота с градовима у Мекленбургу и тзв. Altmark-y у Доњој Саксонској указује С. Schwarz: Regionale Stadttypen im niedersächsischen Raum zwischen Weser und Elbe, Remagen, 1952, pp, 38 —40. C могућношћу постојаша код западних Словена при већим градовима, још у IX веку, извесних заметака градског живота слаже се такође и H. Ludat: ор. cit., р. 17.

(25) Е. Erme: ор. cit., рр. 443 —445.

(26) Galli Anonymi Cronlca, eđ. К. Maleczynskl, Krakow, 1952, p. 67, Naklo, p. 71, Kruszwlca, pp. 73У78, Miedzyrzecz, p. HO cives et oppldanl, Kolobrzeg, pp. 127, 129, 162, Wyszogröd, p. 81, Wroclaw, p. 134, Glogöw. p. 160 Gniezno.

(27) H. Matuszewska: Poczatki Gdanska, Roczn. Hist., t. XVII, Poznan, 1949, pp. 96, 123.

(28) M. Sczaniecki; Glowne linie rozwoju feudalnego panstwa zachodnio-porporskiego, ..Czasopismo Prawno-Historyczne", t. vn, z. 1, 1955, pp. 55 seq.