Анали Правног факултета у Београду

прцлози

405

То су односи сличен онима који су владали и у Далматинским градовима у X и XI в. (29). У то време само незнатан број насеља повезан с градовима може се убројатп у насельа градског характера. Мрежа градова тек почиње да се ствара и само већа подграђа заслужују у то време назив градова. То дефинишу савремени извори као urbs или civitas, а понекад и oppidium. Број ових првих градских насел>а у Пољској по свој прилици није премашао 25 (30). Beha подграђа могла су бити опкољена нарочитим бедемом величине од 10 —12 метара. На тај начин, већ тада се појављује утврђени град окружен бедемима што се у знатно) мери везује с појмом града уопште, надовезујући ее на градове древног Рима. Није потребно додавати да je у феудалном свету тек град опкољен зидинама могао да себи извојује самоуправу (31). Плански распоред подграђа могао je бити правилан, тј. са улицама које су се пресецале под правим углом са омањим трговима. Поједине четврти града могле су бити настањене групама специјализованим у појединим струкама. Зграде су биле веома густо грађене, грађевинске парцеле кезнатне величине, куће такође малих размера, дрвене. Улице су биле поплочане дрветом. Код већих градских насеља број подграђа могао je бити већи. Могла су дакле бити два или три подграђа која су се налазила око једног града. Та су подграђа могла имати различит друштвено-економски карактер (32). Место подграђе није било искључиво својство Пољској, сличне прилике владале су и код Полабских Словена, у Четко), у Кијевској Русији (подол, подоле, посад), као и код Јужних Словена, нарочито у Србији (33). Развој словенских градова има, уосталом, много аналогије с развојем западноевропских градова, нарочито немачких (34).

(29) М. Костренчић: Постанак далматинских средовјечних градова, с. 117. И тако, на пример, у Рабу у 1018 г. стоји „episcopus cum priore [. . .] una pariter, cum clero et populo habitante in civitate supradicta“, a y 1059 каже ce „prior cum omni populo predicto urbis nobilibus et ignobilibus, maioribus minoribusque commun! consensu“.

(30) K. Münch: Wczesnosredniowieczny uklad miejski w Polce, p. 329, везује веома сажето велике градове са седиштима провинција (sedes regni principales), којих познаје десет, a мање градове са каштеланнјама, којих набраја стотину; Н. Ludat: Vorstufen u. Enstehnug des Städtwesens in Osteuropa, p. 28.

(31) О том сведочи судбина далматинских градова, где су римске традиције и рана утврђивања градова довели до стварања широке самоуправе joui на прелому XI и ХП века (М. Костренчић: Постанак далматинских средовјечних градова, с. 113 и ел.).

(32) На вишечланост изградње најстаријих места скренуо je у последнее време пажњу Н. Münch: Wszesnosredniowieczny uklad miejski w Polsce, Kwart. Arch. i Urb., t. Ш, z. 3 —4, 1958, pp. 331 seq. Он се стара да пронађе типичност тадашњих агломерација и гьихову хијерархизацију у зависности од политичко-административне улоге насеља.

(33) Vojtišek: Bratislavské „Burgum“, Vybor rozprav a studii Praha 1953 p 413; V. Vaneéek: Krâtké stâtu a prâva v Ceskoslovensku, Praha 1955’ p 32- Fr Graus y VI глави дела Prehled Ceskoelovenskych dejin, t. I. Praha 1958, p 114’ y најстарще чехословачке градове спадају Праг. Оломоуц и Брно; D. Lxbep Rozwöi mlast czeskich od XI wieku do rewoluciji husyckiej, К wart. Àrch. i Urb t lS z ™-4 f- „X° V J Rus ш Ј° теsка - Warszawa, 1955, pp. 19, 101 seq. Староруски ’градови носили време углавном назив „посада“; Драгослав Јанковић: Историја државе и ГГ а^ ФеУДаЛНе СрбиЈе ’ Београд, 1957, с. 49, Србија je била у разво/у градова у ску пред 3 к^аТзстт^векя* В £ КУ Y i ° У владали °Д н °си карактеристични за Пољ,? у р ? 3 „. п века - v - Hensel: Slowianszczyzna wczesnosredniowieczna, Poznan, 1952, p, 222, A. Gieysztor: Les origines de la ville slave, pp. seq.

(34) То се може констатовати бар за Дошу CaKcoHCKv (упоь. Т. Schwarz- оо Cit., р. 41), ‘ • t'-