Анали Правног факултета у Београду

406

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Бар од краја XI в. развој градова у Пољској прелази у наредну етапу развитка која he у ствари трајати до почетна XIII в. Ова je етапа у вези с потискивањем монархије раног феудализма од оних елемената који су били за феудално распарчавање. Сада у децентрализовано] држави почињу да се формирају многобројнији мали локални тргови, у чијим оквирима се врши размена, усредсређена не само око малобројних досадашньих подграђа, већ и у знатно бројнијим новим насељима градског характера који су се почели називати трговима (forum, villa, forensis, locum foreuse) (35). У документима ce овај трг назива понекад burgus (36). Beh сам назив тих насеља говори о њиховој великој улози у локапној размени, што наравне не значи да су то била само места размене. У тим насељима настањују се пре свега занатлије који све радије напуштају села да би сасвим одвојено од ратарских послова могли да израђују своје производе не само за потребе сопственог феудалца већ такође и за тржиште. На тај начин се у том периоду знатно повећава мрежа градова у Пољској (познајемо око 100 места са трговима) јер новоосновани тргови услужују не само важније, боље положено центре, већ такође и мања локална средишта. Кроз ову етапу прошли су такође у ХП и XIII в. и чешки, мађарски (37), хрватски и словенски градови, док српске градове на том стушьу развитка налазимо још и у читавом XIV в. (38). Такође и код старих Пруса и других балтичких народа у XIII и XIV веку постојала су поред подграђа (liske, pilate, hakelwerke) и насеља-тргови. Разно] тргова карактеристичан je био такође и за читаву Немачку (39). У тој фази запажа се исто тако знатно интересовагье великих земљовласника за новонастали тип градских насеља. Кнез, пре свих, сматра право на оснивање тргова за своје регапије, које je нерадо и под притиском уступао световним велможама и духовним великодостојницима у XIII в. Од тих

(35) Почетак разно ja робно-новчаних односа на локалним тржиштима, који je био повезан са појавом тргова и крчми, изгледа да пада још у последгьу четвртину XI века. То може да посведочи, између осталог, и појава ишчезаваььа ризница која, на пример, у Великопољској почиње седамдесетих година XI века. О тој теми упор, интересантна запажања St. Tabaczynskog : Z badan nad wczesno-sredniowicznymi skarbami srebrnymi Wielkopolski, Warszawa, 1958, pp. 50 seq. Ha значај тргова у ХП век> указује Н. Müch: Wczesnosredniowieczny uklad miejski w Polsce, pp. 332 333, он гшше. . .]. Тргови чине прелазну етапу за формирање средњевековног града“. Ову етапу он види тек пред крај ХП века, што je свакако нетачно. О тргу као установи локалне размене пише такође H. Ziôlkowska; Ze studiôw nad najstarszym targiem polskim, Slavla Antiqua ГУ, Poznan, 1953.

(36) Упор. A. Gieysztor: Les origines de la ville slave, p. 298.

(37) V. Vojtišek: Bratislavské „Burgum“, Vybor rozprav a studii, pp. 413 seq. То ce односи не само на Праг већ и на Брно; Z. Laznička: Moravska mesta Brno, 1948, pp. 20 —62, наводи осим Брна такође и Знојмо, Пшеров, Простјејов, Штериберк. Кромјерирз, Јихлаву и друге. Упор, такође D. Libal: Hozwoj miast czeskich od XI w. do rewolucji husyckiej, Kwart. Arch. i Urb. Пl, z. 3 —4, 1958; L. Weiss; Beiträge zur Geschichte der mittelalterlichen Stadtwirtschaft in Ungarn, „Zeitschrift für Social u. Wirtschaftsgesch“, ХП, 1914.

(38) M. Dolenc: Pravna zgodovina za Slovensko ozemlje, Ljubljana, 1935, s. 92; F. Zwitter: Starejsa krajinska mesta in mesčanstvo, Ljubljana, 1929; др Јанковић; Историја државе и права феудалне Србије, с. 49. Код Хрвата најстарији изрази који описују град јесу: трг, тржић, тржиште и трговиште (упор. В. Мажуранић: Приноси за Хрватски правно-повјестни рјечник, Загреб, 1909 —1922; С. Jireček: ор. cit., р. 65. Додуше у Србији „град“, који означава варош, био je идентификован слично као у Ру си j и с градом али био je познат и израз „трг“ (forum, mercatus, burgus у Далмацији), а уБосни je град називан „подграђе“.

(39) H. Ludat: Verstufen u. Enstehung des Städtwesens in Osteuropa, pp. 46’—51: E. Ermen: op. cit., p. 446.