Анали Правног факултета у Београду

407

ПРИЛОЗИ

тргова кнез je црпео огромне фискалне користи коде je у почетку делио са црквом у облику десетине. Један од објеката који je омогућавао кнезу да преузме један део прихода са тргова биле су крчме (tabernae). У већим центрима могло je бити више крчми. Неке од њих могле су бити предмет концесије у корист цркве или властеле. Крчме су делимично носиле обележје будућих трговачких кућа, што значи да су биле терен где je требало да се врше трговачке трансакције. Може бити да je овде била у питању и принуда. Ту су најзад били: и центри производив (алкохолних пића), трговине на мало, а осим тога постојала су овде такође и коначишта. Ови тргови, који у погледу простора нису морали да воде толико рачуна о одбрани као што je то био случај код подграђа, развили су се у много већа насеља. Њихов центар био je трг великих размера. Ови тргови великих размера нису се наравно могли сместити у границама густо изграђеног подграђа. Отуда су тргови, поред старих центара типа били подизани изван бедема подграђа, на местима која су у топографском;: погледу највише одговарала. Око већих градских насеља као што. су били Познањ, Краков, Калиш, Крушвида, Вроцлав, Влоцлавек, ствара се читав комплекс насеља који се састојао од града, подграђа или неколико подграђа, насеља-тргова, којих je такође могло бити више. У тим новим градским скупинама или на по ј единим трговима појављује се, поред занатлиског живља, такође и трговачки сталеж. Поред пољског становништва, у насељима овог типа јавља се такође и страно становништво, најраније Јевреји, затим Валони (40), Немци и Фламанци. Колоније страног живља у европским градовима веома je честа појава и позната од давнина. И тако су, на пример, у Рајнској области пре X века постојале јеврејске и фризиске, колоније, а у градовима северне Француске и Белгије пре XIII в. ностојале су велике јеврејске и сириске колоније (Египћани, Грци) (41). Да ли су такве колоније, које су у XII в. постојале у Пољској, имале сопствену самоуправу и да ли je ту важило гьихово сопствено национално право сходно опште прихваћеном начелу у средгьем веку, можемо само нагађати. Овде морамо обратили већу пажњу на чешку аналогију, нарочито с обзиром на постојање специјалних права за прашке Немце још за време краља Братислава (1061 —1092), коју je признао и проширио краљ Собјеслав II (1173 —1178) (42). Чешки градови знали су такође за колоније других народности као Јевреја (Праг) Валона (Праг и Брно) и Мађара (Знојмо). (43). У Словачкој, по градовима су живели такође и Италијани

(40) К. Maleczynski у колективном делу Dzieje Wroclawia do roku 1807, Wroclaw 1958, p. 56, y Вроцлаву чујемо о „vicussancti Mauricii, platea Romanorum“ или пак „Gallica“ у XU реку.

(41) E. Enne; op. cit., pp. 442 seq.; F. Vercauteren: op. cit., p. 468.

(42) Видетп текст Prameny k dejinam statu a prâva v Ceskoslovensku, čast I, Praha 1957, izd. V. Vaneček, pp. 54 —57 ~[. . .] Concedo itaque elsdem Theutonicls vive re secundum legem et iustltlam Theutonlcorum, quam habuerunt a tempore avi met régis Wratyslal [. . .]“; упор, такође V. Vojtišek: О privlleglu knižete Sobéslava pro pražskć Némce jeho konflrmacich, Vybor rozprav a studll, Praha, 1953.

(43) V. Vojtišek: Bratislavské „Burgum“, pp. 419, 423.