Анали Правног факултета у Београду

408

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

{Ломбарди) (44). У Србији, y XIV в. наилазимо на колоније Caca и далматинских градова, нарочито Дубровника, Котора, Сплита, Бара, Трогира. Лоред њих постојале су такође румунске и грчке колоније (45). Извесне -аналогије у погледу правног положаја Немаца настањених у посебним насељима могу нам такође пружити и, колоније Немаца у Србији, који су ту називани Сасима a који су по свој прилици били пореклом из Спиша. То су били рудари и други стручњаци који су у друтој половили XIII в. били доведени у рударске и трговачке центре Србије и Босне. Они су имали своју управу: curia theutonicorum (46). постојао je iudex и notarius theuto-nicorum, a судије немачких судова звали су ce purgari. Y том периоду долази до издвајања у правном погледу насеља-тргова •од других места jep je кнез у то време почео да даје тзв. ius fori које мења хгравни карактер насеља. Насеља-тргови добијају од кнеза проширену лравну заштиту у виду монарховог мира којим се не само омогуbyje мирно стацовање већ и слободно закључивање трансакција у време прилива сеоског становништва, или страних трговаца. Тргови почшьу да образују такође и посебну територију судске јурисдикције, a специјални iudex fori, независно од тога што у почетку долази само на пијачни дан, по налогу кнеза одржава ту суђегва која су се одликовала брзином с обзиром на странце (47). Пред крај XII и на почетку ХШ в. тргови долазе до даљих права између осталих и имунитета која може да даје кнез a која се јављају у виду •слободе тргова (libertas fori, forum liberum). Насеља — слободни тргови имали -су преимућства над осталим трговима што су лица која су ишла на ове тргове била ослобођена од царинских дажбина, a трансакције које су овде склапане, биле су ослобођене од тзв. пијачне таксе и других пореза (48). То je новим насељима доносило знатне користи и убрзавало њихов развој и напредак. Давање ове слободе значило je несумњиво покушај да се од градова са пољским правом створе насеља са видим нивоом организационог и правног живота. Био je то, дакле, еволутивни и природам пут, који je усмеравао развој пољских градова ка модернизации и приближанању узорима много развијених градова западне Европе. На тај начин код тргова, нарочито код слободних тргова, наилазимо на изразите трагове постојања пољског градског права и градова са пољсжим правом (49). У последње време овај проблем градова са пољским

(44) V. Vojtišek: Z prâvnih déjin Ceskoslovenskych mést, Vybor rozprav a studii, p. 429.

(45) Др Јанковић: Историја државе и права феудалне Србије, с. 49, С. Jireček: юр. cit., p. 65.

(46) C. Jireček: cit., pp. 65 seq.; M. J. Динић: За историју рударства у средгьевековној Србији и Босни, Београд, 1955.

(47) Taj судија често носи назмв „villicus“ (Mlp. II 395), тако je, на пример, у Скаришову 1228, или пак „жупан“ тако je било, на пример, у 1239 на волборском тргу (Pol. II 24), упор. Z. Kaczmarczyk: Immunitet sadowy i jurysdykcja polmmunitetowa w dobrach kosciola w Polsce do konca XIV wieku, Poznan, 1936, pp, 78, 340.

(48) У том смислу разуме суштину ослобађања H. Ziôlkowska: Zestudiôw nad najstarszym targiem poLskim, Slavia Antiqua IV, Poznan, 1953, p. 15.

(49) Интересантна запажања о особености и развитку обичајног, углавном пољског, градског права и шеговој аналогией као и разликама у одмосу на тзв. немачко право наћи ћемо у елаборату St. Pazyre: Geneza i rozwôj miast mazowleckich, Warszawa, 1959, pp. 179 —185.