Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

409

правом, као истраживачки проблем, веома јасно je поставио проф. Г. Лабуда (Gérard Labuda) (50) који je доказао да су се градови са пољским правом развијали не само у току читавог ХIП в., упоредо са градовима који су се развијали по немачком праву, већ да су ти градови у већини случајева постојали и даље у XIV в., па чак и у XV в. Велики део ових градова прешао je доцније на немачко право, али се ньихов известан део, како сам већ споменуо, и даље развијао као градови са пољским правом. Развој градова са пољским правом јасно сведочи о томе да би у Појвској градови достигли високе организационе облике, чак и без посредовања колонизадије по немачком праву. Ако je пак било друкчије, онда je локација градова по немачком праву само убрзала те процесе. На почетку ХШ в. пољски градови изразито улазе у нову етапу развитка, ван сваке сумње прелазну етапу (51), чија je главна садржина изналажење нових организационих и правних решења за градске центре који се све више развијају. Нарочито интересовање за градове све више показују крупни феудалци који у ширењу градова, као и у порасту мреже градова виде свој интерес и могућност за повећање својих прихода. Интерес феудалаца у тој етапи игра већу улогу него интерес грађанства које се тек било почело формирати, па стога и не можемо нешто више да кажемо о борби коју су градови започели с феудалцима око повећања обима својих права као и повећања самоуправе. У првој половини ХШ в., найме, није било ништа познато о оружаним устанцима градова против властеле, као што je, на пример, то био случај у централној Француској у XI и XII в. (52). Много лакше ће нам бити да укажемо на активну улогу кнеза у преображају градова и у његовом настојању да се тим градовима пруже услови за даљи њихов развитак. Отуда ове промене у Појбској подсећају много више на историјат развоја централнофранпуских, четких или српских градова но макојих других (53). Српски градови који су постајали из подграђа и тргова, који су већином били отворени, имали су од друге половине ХШ в. немачке колоније, које су имале и своја сопствена права, а које су аналогно ситуацији у пољским градовима извршиле известан утицај

(50) G. Labuda: Miasta na prawie polskim, Studia Historica w 35-lecie pracy nankowej H, Lowmianskiego, Warszawa, 1953, p, 187. Постојање градова на пољском праву у Шлезији у ХШ и XIV веку прихвата у последнее време и К. Maleczynski: Slask w еросе feudalnej, Historia Slaska, t. I. cz. 1, Wroclaw, 1960, pp. 310—311. Он као пример наводи седам таквих градова.

(51) H. Münch: Wczesnosredniowleczny uklad mlejskl w Polsce, Kwart. Агсћ. i Urb., HI, z. 3 —4, 1958, познаје такође прелазни период који се завршава y годинама 1202—1238; idem: Poczatki srednlowlecznego ukladu miejskiego w Polsce ze szczegôlnym uwzglednxemem Slaska, p. 357, прелазни период овде почиње у .половили XII века и протеже се до 1328 године с тим штс га аутор дели на два потпериода раздељена 1201 г ОДИНОМ.

(52) М, Boulet-Sautel: L’émancipation urbaine dans les villes du centre de la France, Recueils de la Soc. J. Bodin, t. VI, p. 385. Друга je ствар што би требало још једном преиспитати и размислити уколико су доцније борбе градова с кнезовима, на пример, Гдањска и Тчева у 1271, Кракова у 1311Л 1312, Познања у 1914 појаве класне борбе за постизање што веће самоуправе, а у колике су пак резултат политичких борби на надионалној основи.

(53) Упор. М. Ј. Динић: н. д., с. 13 и сл. Извесне аналогије у организационом погледу могу се наћи у византийским градовима ередњевековне Србије, настањеним Грцима, дакле у Македонији. Ови градови нису имали самоуправу (упор.С. Jireček: ор. cit., р. 64; А. Соловьев: Срби и византиско право у Скопљу почетном ХШ века, ~Гласник Скопског научног друштва“, књ. XV—XVI, Скогаье, 1936).