Анали Правног факултета у Београду

410

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на правый Шредак српских градова. У тим градовима судиО jë СудСкИ'колегијум звани pnrgari са кнезом (cornes) или војводом на челу. Овакав колегијум састављен од 12 лица подсећао je на поротни суд немачких градова. Овакав тип судова познат je био и у румунским градовима Браили и. Брашови. Taj се процес вршио у Србији много доцније него у Пољској, найме у току XIV в. У Србији су из мешавине домаћих (словенских), немачких, византиских и далматинских елемената, постали прави градови са изграђеним правним устројствима. Кнеза je у српским градовима постављао сопственик, а што се тиче „пургара“ није јасно, да ли су они били бирани, или пак наименовани. Што се тиче Пољске, довољно je указати на кнежеве регалије за оснивање градова и тржишне регалије (54) за ствараше институције кмета (soltys) или градског старешине (wôjta), кнежевог чиновника, независког од грађана, довољно je најзад указати на широка, привредна права кнеза у пољским градовима XIII в. Пољски градови били су дакле ближи превоталном но комуналном систему, ако узмемо у обзир односе који су владапи у ХШ в. Прелазни период, као што je била прва половина ХШ в., заснивао се пре свега на томе што у настојашима да се градовима обезбеде најбољи услови развитка, најбоља организација власти као и најбољи правни систем, још увек није био дефинитивно решен пут даљег поступка, нити je победио ниједан од облика којима се настојало да се овај проблем помери напред. Услед тога у истраживашу нових облика иде се на више колосека, а исто тако постоје и колебаша у оквиру само једног облика. С једне стране, и даље се развијају градови по польском праву, којима кнежеви у почетку дају специјалне имунитете, где постоји велика зависност од кнеза по узору на превоталне градове, док с друге стране, почшье развој градова по немачком праву. Постанак градова по немачком праву везан je у ствари с доласком Немаца у пољске градове почев од краја XII в. и тај прилив постаје тако велик, ако je реч о важнијим градовима Пољске, да на шиховој територији ничу посебне немачке општине у виду улица, четврти или насеља. Територијална издвојеност ових колонизаторских творевина као и н>ихова правка издвојеност, која се изражава у томе што су Немци тада имали посебну управу с кметом на челу (55), кога je именовао кнез, и што су примешивали сопствено немачко право, била je полазна тачка за обухваташе читавог града овим узором. Такав je случај, на пример, био и са Штетином 1237 (56). Посебне немачке општине потврђене су такође на почетку ХШ века, између осталих у Вроцлаву (око 1226), Гдашску (1227),

(54) Ј. Matuszewski: Immurütet ekonomiczny w dobrach kosclola w Polsce do roku 1381 Poznan, 1963, p. 147.

(55) Последња изучавања X. Минха свакако указују на то да je кмет немачких насеља у пољскпм градовнма био кнежев чиновник који je, перед осталог, вршио и судске функције (слично као и доцнији старешнна општине, vujt) и то каЬ наследии чиновник, са одговарајућим принадлежностима. На наследност овог уреда с правом je скренуо пажњу Т. Lallk: Poczatki miast w Polsce, Kwart. Hist. LXVH z. 4, Warszawa, 1960, p. 160.

(56) H. Chlopocka; Lokacja Szczecina na prawie niemieckim, „Przeglad Zachodni“,. vni, Nr. 3/4, 1952, pp. 612 seq.