Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

411

Познању, Кракову, Сандомиру и Лубушу (1225 —1233) (57). Права нбмачке општине с a својим магдебуршким правом у оквиру једног насеља читаве градске скупине, могло je, дакле, већ у следећој етапи бити проширено на'читав град без обзира на народност становника дотичног града. У оквиру новог пута развоја појбских градова, тј. прихватања узора немачког права у прелазном периоду, односно у првој половини XIII в., сретамо се са развојем новог облика у самој Пољској, при чему су правци разно ja у оквиру тог једног пута у почетку различити и нису по једном узору. Хитан je захтев испитати колико je iudex fori, који je често називан villicus или жупан, утицао на увођење положаја кмета у немачком насељу у првој половини ХШ в. Кмета су у то време називали villicus— ом или управитељем (prokurator) (58). Постојање градова по немачком праву било je у незнатном броју већ у првој половини ХШ в. Оно je, боље речено, обухватило тада мање центре. Главна облает развоја тог типа градова била je Доња Шлезија (59). Ту у Шлезији узор градова заснованих на магдебуршком праву створио je такође сопствену локалну варијанту, познату дозније под ыазивом средског права (ius Novi Fori, ius sredense). Због тога су Шлезија и развој њених градова доцније били од највећег значаја за остале пољске земље. У првој половини ХШ в. појавио ce други доста важан центар градова у хелмнској области, где су крсташи тридесетих година ХШ в. основали Торугь (1231 —1233) и Хелмно (1232). Ту je у прошлости требало да се створи даља локална варијанта магдебуршког права у Пољској, позната под називом хелмнеког права. На тај начин несмело започети развој градова по немачком праву, после 1241 нарочито оживљава у читано ј Шлезији, тада долази и до локације градова по немачком праву, и који je трајао не само кроз ХШ, већ крајеве. Дакле, од половине ХШ в. изразито ступамо у следећу, тј. четврту етапу развитка пољских градова која се одликује покретом за локације градова по немачком праву, и који ie трајао не само кроз ХШ, већ и у XIV, па чак и у XV в. На тај начин, до краја ХПI века утврђује се у ствари мрежа градова у Пољској која je бројала око 250 места. Узори за овај покрет долазе пре свега из Магдебурга на Лаби, а у мањем обиму из Ханзеанског града Либека, чији су узор покушавали да примене гра-

(57) К. Maleczynskl. Uzieje Wrocla wla od czasow najdawniejszych do roku 1618 Dzieje Wroclawia do roku 1807, Warszawa, 1958, pp. 65 seq.; z. Kaczmarczyk: Przywilej lokacyjny dla Poznania z roku 1233, „Przeglad Zachodni“, IX. 1953, Dr. 6—B pp 150 seq • H. Münch: Krakow do roku 1257, Kwart. Arch. i Urb. 111, z. 1, 1958, pp. 22—23, посвећује много пашье организации пољских градова у првој половини ХШ века, у прелазном периоду. И он овде такође види читав мозаик решења, настоји да прикаже сопствено тумачегье, ко je покаткад није сасвмм убедљиво. Овај проблем захтева даља истраживања, несумгьиво у облику једног посебног рада за читаву територију Пол,ске. Специзално теза да су солтиси (кметови) познати пре половине ХШ века у пољским градовима, били Познани само да решавају спорна питагьа између Немаца и Пољака, ниде доказана. Ко je онда судно самим Немцима?

_ 0>8) О формирању установе кмета у колибама древних подграђа Полабских Словена из уреда старешиые општине, месног кнежевог чиновника, упор. H. Ludat: Die Kietzerschulzen, Branderburgia, t.45, 1936; упор, такође запажања о предлокационим кметовима у пољским градовима код St. Piekarczyk: Studia z dziejôw miast polsklcix w ХШ —XIV w., Warszawa, 1955, pp. 33 seq.

(59) Скоро у то исто време као у Шлезији шири се магдебурско право и у суседним четким градовима, упор. Ј. Teige: Kdv a kym zavedeno bylo pravo magdeburské na Moravé, „Prävnik“. t. LIX, Praha, 1920, pp. 245 seq.