Анали Правног факултета у Београду

412

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дови Зап. Помераније и Гдањске области. Уосталом, либечко право у конкуренцией с магдебуршким правом показало се.-слабим и.доцније га je магдебуршко право скоро сасвим потиснуло. Утој појави испољила се по свој прилици улога државног фактора који ce није радо мирно са широким правима самоуправе градског већа у Либеку. У неким крајевима Горње Шлезије у почетку je било познато фламанско право (60). Али и тамо je на крају победило магдебуршко право. Утицај магдебуршког права у ХПI в. није се ограничавао само на пољске земље већ се, до прве половине XIII в., проширио такође и на градове североисточне Чешке, северне Моравске и северне Словачке (61). Прелажеше градова на немачко право у ХПI в. није се вршило ниуколико према извесним устаљеним узорима, напротив, ту се осећа још недостаток шематизма и у даљем развоју може се запазити разнородност и долажење појединих градова до ширих права. На пример, начело да lus theutonicum обухвата све становнике града било je опште прихваћено начело ваљда тек у XIV в. У првим привилегијама за локације изразито се јавља не само иницијатива и интерес кнеза у оснивавьу градова на немачком праву већ и велика права кнеза у односу на град. И ту код ових градова, ограничених влашћу кнеза, тешко je говорити у ХГП в. о градској самоуправи, ако се читана власт, како управна тако и судска, налази у рукама општинског старешине (advocatus) или пак кмета (на Гдазьском Приморју), који je вазал кнеза и који je дужан да врши његова наређења и војну службу. У замену за то гьегов положај je наследан и богато награђиван земљом као и другим приходима, што старешину (wojta) чини сасвим независшш: од грађанства (62). Тешко je, дакле, у таквој ситуацији говорити о самоуправи све док се у граду не појави градско веће и не извојује себи широка права на уштрб старешине. У XIII в. градови основали у Пољској, као и чешки градови, више подсећају на превоталне градове централне Француске, Шпаније, Белгије и Холандије, него на ошптине (комуне) северне Италије, северне и јужне Француске или Далмације. Локације градова по немачком праву, и поред своје ограничености, чинилу си i-так важну етапу у развоју пољских градова. Наступило je

(60) V. Prasek: Organizace prâv magdeburskych na sev. Moravé a v Rak. Slezsku, Olomouc, 1900, pp. 281, 283.

(61) V. Vojtlšek: О prâvnich rukopisech mesta Nemeckeho Brodu, Vybor rozprav a studli, Praha, 1953, p. 117. Он набраја такође и оне чешке градове који су принењивали јужнонемачко, ыирнбершко или бечко право. Ови пак градови, имали су знатно лабавију везу са градовима Јужне Немачке него ли чешки градови, везани с Магдебургом., Преглед основне литературе која се односи на чешке градове видеги V. Vojtišek: Z.'prâvnich dečjln ëeskoslovenskych mest, Vyorb rozprav a studli, p. 426, као и специјалне радове: Ј. Celakowsky: О prâvnich rukoplsech mésta Lltoméric, „Casopis musea Krâlostvi čoskeho“, R. LUI, Praha, 1879, p. 143; J. Teige: Kdy a kym zavédeno bylo prâvo magdeburské na Morave. ..Pravnik“, t. LIX. Praha, 1920, p. 244; H. Jireëek: Codex iuris Bohemlci, t. IV, p. 5, Praha, 1883, s. IV; V. Prasek: Organlsa.ee prâv magdeburskych na sev. Morave a v Rak. Slezsku, Olomouc, 1900, p. 1. Kniha žilinska wydal. V. Chaloupecky: О prâvu magdeburském nemeckym jazykem zillnské, R. Rauscher, Bratislava, 1934. pp. XXXII seq., LX seq.

(62) Слична ситуација била je и у Чешкој где je тзв. ..rihtarž“, слпчно као и старешина ошптине (vujt) у Пољској, био краљевски чиновник наименован од краља. У Чешкој се пак дешавало да je често овај ~rihtarž :i вршио своју дужност доживотно, али не увек и наследно (упор. V. Vojtišek; Soud a rada v krâlovskych mestech Ceskych. Vybor rozprav a studli. Praha, 1953, pp. 240 seq.).