Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

413

прихватање и релативно из!едначење организационих узора и прихватања система немачког судског права, што je било идентично са убрзањем развода пожских градова, jep je немачко градско право било много развијеније и више прилагођено интересима грађанства него пољско право. Уосталом, немачко право није било, као што сам већ поменуо, ништа друго до систем који je био у примени у западноевропским градовима, који се преко немачких градова проширио такође и на Пол>ску. У том смислу, изједначење и увођење за живот много прихватиљивих узора заснивао се и напредак који je убрзао развој пожских градова. Стога, дакле, не би требало подцењивати улогу немачког права, као ни прилив Немаца, било занатлија, било пак трговаца, у главније пољске градове. Треба само подвући да прилив Немаца није равномерно обухватио све пољске градове, али je нарочито снажно дошао до изражаја у градовима западне Помераније и Доње Шлезије и, најзад, Пољске и то само у неким већим центрима, као што су, на пример, Краков, Познањ, Калиш. Али и тамо где je управу града преузео. немачки патрицијат, у граду није недостајало Пољака, нарочито међу ситним трговцима, занатлијама и градском сиротињом. У самоуправи пожских градова може бити говора тек пред крај XIV и у XV в. Дотле су ти односи настали тако касно били пројецирани уназад, док су познији појмови, супротно стварном стагьу, били преношени у ХПI в. (63). Даже важно достигнуће у локацији градова по немачком праву био je нови плански распоред насеља и гьегов нови урбанистички лик. Претходни период одликовао се, нарочито ако je реч о већим насежима, разбацаношћу по терену по неколико градских насеља често подједнаког знача ja, при чему je ньихова својина припадала разним феудалцима. Она насеља заједно су чинила скупину градских насеља. Сада долази до комасације тих насеља у један већи град, до откупа или замене земљишта са најзгоднијим положајем раније целине. Кнез на тај начин често потискује цркву односно властелу од удела у приходима из новог градског центра дајући му монополистичен положај. Новоосновани град био je не само већи од ранијих појединих подграђа или тргова, већ je имао, уз одржање одбранбеног карактера, шире улице и тргове, веће грађевинске парцеле као и више простора око грађевина у облику вртова, што je стварало боже здравствене услове уз могућност смештаја већег броја становништва. На тај начин, новонастали град представжао je исто тако напредак и У урбанистичком погледу. Залагањем грађанства долази и до изградвье зидина и градских капија, које средњовековним градовима дају толико карактеристичан облик и силуету и значе завршетак грађевинарске и насеженичке акције. Ове зидине, подизане по већим местима скоро увек уз помоћ кнеза, служиле су не само као одбрана дотичном граду већ такође и као тврђава општедржавног значаја. Штитећи грађанство од напада спожа, градске зидине су му давале такође и други положај према феудалцима.

(63) "У Четко) je градска самоуправа творевина хуситских времена, а то значи после 1419 (упор. V. Vojtlšek: О privllegiu knižete Sobeslava pro prazske Nemce а jeho konfixmadch, Vybor rozprav a studii, p, 321).