Анали Правног факултета у Београду

414

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Оне су постајале материјална основа за добијање широке самоуправе, као нгго je, на пример, био случај са далматинским градовима који су од самог свог почетна били утврђени (64). Читав овај преглед пружио нам je влику богате и компликоване линије развитка пољских градова у периоду од IX до XV в., указав на то да почеци градова у Пољској, као и постанак грађанства, нису екопчани само са узорима немачког права, већ да су израз знатно ранијих аналогиях процеса који су се вршили истовремено у читавој Европи раног средњег века (65). Прихватање узора немачког права само je наставак те исте еволуције, важан моменат у животу града, али које не значи и његов почетак.

Зђиелав Качмарчик (Zdzislaw Kaczmarczyk)

НЕПОСТОЈЕЋИ БРАК У НАШЕМ ПРАВУ

1. Једном одлуком Сав. врх. суд je заузео становиште да je непостојећи брак онај брак који je зашьучен без присуства сведока (1). Суд je имао да реши питање пуноважности брака закљученог за време рата пред свештеником, али без присуства сведока. Нашао je да je тај недостаток форме и по тадагшьим као и по садаппьим прописима повлачио санкцију ыепостојање таквог брака; „По садаппьем ОЗОБ, за склапање брака потребно je присуство два сведока (чл. 33). За постојање брака потребно je да су два лица разяичитог пола пред надлежним органом из јавила' сагласност да ступе у брак, и то на начин предвиђен у закону (чл. 15). Као један од елемената начина предвиђеног у .закону јесте и присуствовање сведока закључењу брака. По чл. 31 брак при чијем склапању нису били испуњени услови за постојање брака, сматр'а се да није ни постојао; a један од услова потребних за постојање брака je околност да закључењу брака присуствују два или три сведока“.. Сав. врх. суд сматра, дакле, да у „начин предвиђен у закону“ (чл. 15) улази и присуство два сведока (чл. 33). Међутим овај чл. 33 транш да закључењу брака присуствују, осим два сведока, још оба будућа брачна друга,

(64) На то je утицао континуитет традиције римских градова који су имали градске зидине тако да су градови у којима се задржало римско становништво после VU века по правилу били опасани зидинама. Тако je сигурно било у Трогиру, тако и у Сплиту, где се у јако утврђеној Диоклециановој палати склонило становништво освојене Салоне; исти je случај био и са Дубровником и Котором, где су се опет настанили разбијени остаци из Цавтата (Epidaurus) (Г. Новак; Прошлост Далмације, т. I, Загреб, 1944, с. 94).

(65) Н. Planitz: Die deutsche Stadt im Mittelalter, Graz, 1954 : где аутор приказује еволуцију развитка немачких градова (упор, такође запажања H. Minha: Z nowszej literatury niemie'ckiej о sredniowiecznych miastach Niemiec i Polski, Kw. Arch. i Urb. Ш, z. 3—4, 1958, p. 370). (I) Рев. 417/60 од 18 јуна 1960. Збирка судских одлука, 1960/2,. бр. 147.