Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

415

лредседник односно одређени члан народыог одбора и матичар. У спору /који je имао да реши, пред суд се поставило питање присуства сведока. _Али се са истом основой може поставили питање присуства матичара. Иако се суд није изјаснио по овом питашу, нема сумње да се може извести, иети став суда и по овом последнем питању. Идући даље, санкција да je брак непостојећи може се применити и на случај кад одборник није правилно одређен (чл. 27, ст. 1). Становиште Сав. врх. суда без сумше полази од схватагьа да „начин предвиђен у закону“ обухвата све лементе форме закључења брака , и да њихов недостатак повлачи као санкцију проглашење брака за непостојећи кад год таква природа није санкдионисана у закону ништавношћу и то зато што нема ништавости сине леге (чл. 39). Ово становиште доводи по општем уверењу до парадоксалне ситуације да се оштријом санкцијом одражава на самом браку недостатак неиспуњења много .мање значајног прописаног законског услова него неиспуњење оних услова чија се повреда санкционише ништавошћу. То доводи до сигурно опасног л нежељеног проширења појма непостојећег брака у нашем праву. 2. Проглашење брака за непостојећи je по нашем схватању врло тешка санкција. Њоме се сасвим брише онај правки акт који je у својим битшш елементима мањкаво сачињен, тако да правно говорећи од њега ништа не остане, сем наравно на плану чшьеница оно што се не може збрисати. „Непостојећи брак не повлачи никакве последице брака, а супруги из таквог брака сматраће се као да никада нису били брачни друтови“ (чл. 38, ст. 2 ОЗОБ). Логична последица таквог појма непостојећег брака јесте схватање, да се он не мора обарати судском одлуком (2) да би се утврдило шегово непостојање јер правно говорећи он не представља /ништа. А зашто обарати оно што не постоји. Међутим такав заюьучак да ништа не постоји по нашем мишљењу ни je тачан, бар не за наше право. Чим се мало боље загледа у ово /питање, мора се одмах приметити да je непостојећи брак склопљен (3). То се уосталом види из чл. 38, ст. 3 и 4, ОЗБ. Ове одредбе везују за непостојећи брак извесне правне последице, најпре у погледу права савесног брачног друга, а затим у односу на децу. То се још боље види из садашњег чл. 91а ОЗБ који je валадирао све непостојеће бракове закључене пред матичарем од 9 маја 1946 до 5 маја 1955 (4). Исто се то види и из саме редакције чл. 38, ст. 1 и 2, где се користе изрази „сматра се“ и „сматраће ■се" што ynyhjrje на правку претпоставку, која жели да отклони извесне правне последице, баш зато што оне постоје, а оне постоје зато што их .условљавају реални, материјални односи. Зато се намеће потреба потпуније

(2) Ајзнер (Цородично гфаво. Загреб, 1950, с. 60) посебно аргументу)е ово схватаже; Цул>а; Непостојећп брак и н.егове правые последице, „Зборник Правыог факултета у Загребу“, бр. I—2/1955,1 —2/1955, с. 32. По овом питању се посебно не изјашшавају следећи аутори: Веговић: Породично право,-5, изд., Београд, 1961; с. 56; Бакић: Породггчно право, Београд, 1962, Но 117; Прокоп: Комейтар ОЗБ књ. I.'Загреб, 1959, ком. уз. чл. 38 т. 5. Сви ови аутори говоре о тужби за утврђивагве брака непостојећим, па би се могло закључити да сматрају тужбу неопходном, Ипак овакво важно питатье заслужује да се о же му изричито говори, па нису јасни ставови цитираних аутора.

(3) Прокоп; н. д., ком. уз чл. 38, тач. 4 сл. А и тач. 6; Станковић; Непостојећи брак, „Одвјетник", бр. 11/1357, с. 278, 282; Цуља;, н. д., с. 32, 42,

(4) Закон о допуни ОЗБ, („Сл. лист ФНРЈ“, бр. 18/55),