Анали Правног факултета у Београду

418

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ностојање у конкретном случају. У ствари постоји заблуда код савесног •брачног друга не о томе који се битни елементи за закључење брака траже у нашем праву него о томе да ли неки од њих постоји или не постоји у . конкретном случају. Према томе није довољно да при закључењу брака недостаче један од битних елемената из чл. 15 (супротност полова, сагласност воља, присуство нредставника народног одбора ошптине и „начин“ предвиђен у закону); него je потребно да се, уз недостатак једног од ових елемената, испуне и три напред изнета услова. Кад се не би остварили ови услови (камера закључења грађанског брака, објективна и субъективна привидност) ■ онда би реч била о не-браковима (о ванбрачним заједницама уколико би се успоставила заједница живота), па не би могло доћи до последица из 'чл. 38, ст. 3 и 4. У овим случајевима се не би могло говорити о несавесном .„брачном“ другу нити би деца из тог брака могла икад бити брачна (сем налшадног позакшьегьа). Према Томе и у случају непостојећег брака реч je о једном манье или лише непотпуном чину закључења брака, о једној процедури, о поступагьу, о правном послу који je истина непотпун у битним елементима, али који нривидно постоји и тежи свои циљу закључењу брака, a који остваГЈРУЈе многе, скоро увек у претежном броју, прописане услове. Резултат тог, .да кажемо сакатог, чина je непостојећи брак који се сматра непостојећим. Као што се види, није реч о не-браку него о неком правно непот:пуном браку. У ствари наш закон je ништавост претворио у обичан начин шрестанка брака (15) који се по последицама скоро мало разликује од разчвода брака (16). Непостојећи брак се у потпуности не изједначује с ништавим браком но питању потребе његовог обарања судском одлуком. Строга логика ове тинституције нагиње излишности судске одлуке. Ово мжшьеае je врло уасно заступано и у правној теорији (17). Али уколико се непостојећи брак.више појављује у нашој пракси утолико je јасније да се он мора обарати судском одлуком (18). 4. Услови закл>учеља брака из чл. 15, обично названи битни услови, довољно су анализирани у нашој правној теорији, нарочито у погледу разлике полова и сагласности изјављених воља у одређеном циљу. “У тим питавьима je у нас углавном постигнута уједначеност схватања. Ме:lђутим, уједначеност не постоји у погледу надлежног државног органа а неготово не у односу „на начин предвиђен у закону“. Анализа ових услова може допринети да се разграниче непостојећи бракови од пуноважних.

(15) У том смислу Дуља: н. д., с. 270.

(16) В. чл. 51, ст. 1. чл. 52, ст. 1 и чл. 53 ОЗБ. Ввај последњи их изричито изједначу]е, а чл 54 Je свакако непотребно различит од чл. 66. Нарочито Je иарактеристичан А с лов ништавости из чл. 45, ст. 2, in fine: неподношљив затеднички живот за брак ■закључен у заблуди о битним особинама брачног друга, коЈи нретпоставља тра Јање

(17) Цуља; н. д., с. 32; АЈзнер: н. д., с. 60. (18) Станковић: н. д., с. 283—288.