Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

419

Надлежни државни орган je народни одбор у чију надлежност спада вођење матичне књиге венчаних. По Зак. о држ. матич. књигама (чл. 4) и Зак. о надлежности општ. и среских нар. одбора и њихових органа (чл. 67 и 73) (19), матичне књиге воде општински одбори. Према томе они су стварно надлежни. ВЬих je друштво овластило и задужило да могу и да морају у име њега остваривати „заштиту“ брака (чл. 26, ст. 1, Устава ФНРЈ из 1946). „Пуноважан брак“ се може закључити „само“ пред гьима (чл. 26, ст. 2, нашег Устава и чл. 61, ст. 1, и чл. 58 Устава СФРЈ). Они,' и само они су надлежни да венчавају, односно само пред њима грађани изјављују сагласност воља за ступање у брак (20). По учењу о надлежности из јавног права, у тој сфери послова једино je народни одбор општине надлежан да поступа и да се пред њим закључују бракови. Он je најпогоднији не само да врши заштиту брака у име друштва него и да пружа грађанима те услуге. Он ће најбоље моћи контролиеати постојање свих пррписаних-услова, а нарочито остварење оног минимума садржинских и материјалних услова кроз које ће се остварити друштвени циљеви брака. Из овог се може закључити да ће сваки народни одбор, дакле сваки стварно надлежни државни орган, одговорити свим овим захтевима, јер су сви они једнако овлашћени и једнако еспособљени да венчају, тј. да ce пред аима закључује брак. Према томе, учешће стварно надлежног државног органа, тј. народног одбора општине представља битан услов за пуноважност закључења брака. Ако би се брак закључио пред неким другим државним или друщтвеним органом а не пред народним одбором општине такав би брак био непостојећи. Напротив, територијална надлежност се не би могла узети као битан услов из чл. 15. Пре свега ни сам закон не поставља чврсто режим територијалне надлежности, јер по правилу овлашћује два народна одбора општине да једнако могу вршити венчање: одборе оба вереника према њиховом, по претпоставци различитом, пребивалишту односно боравишту (чл. 25, ст, 1). А затим вереници могу лако издејствовати месну надлежност одбора по свом избору (чл. 26, ст. 2). Овакав став je разумљив jep je територијална надлежност успостављена првенствено у интересу грађана: близина, економичност, заштита шихових личних права. Ако грађани, нарочито у оваквој врсти правних послова као што je закључење брака, желе из било ког разлога да поступа други, али стварно надлежан орган, зашто им не изаћи. у сусрет. Никакав нарочити ошпти интерес се не остварује кроз територијалну надлежност. Према томе ни непоштовање прописа који одређУЈУ ову надлежност не повлачи неке снажне санкције (21). Зато се може

(19) „Служ. лист ФНРЈ“, бр. 29/46, 4/49 и 52/57.

(20) Израз „венчати“ и „венчати се“ (чл. 37) „погоднији су него изјавити сагласност (чл. 15), „ступити у брак (чл. 25), „склопити брак“ (чл. 26), „закључити брак“ (чл. 26)“, jep се повратни глагол користи прикладно за лица која закл.учују брак, а прелазни глагол за лица пред ким се закључује брак. Иако они подсећају на верску форму брака, они су раширени у народу и имају то преимућство што су изражајни и лепи (В. Бакић: н. д., Но 107). (21) Тако je и у нашим главним поступцима: у грађанском чл. 62, 64 ЗПП, у кривичном чл. 35, ст. 3, ЗКП.