Анали Правног факултета у Београду

420

АНАЛИ' ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

узети да ; je и територијално ненадлежан одбор у ствари надлежан државни орган за закључење пуноважног брака из чл. 15 и да се непоштовање прописа о територијалној надлежности не може одразити ни кроз какву санкцију у погледу на пуноважност тако закл>ученог брака (22). У име народног одбора општине „суделују при склапаньу брака председник или члан кога народни одбор одреди“ (чл. 27, ст. 2). Према томе сва власт, овлашћења и дужности народног одбора усредсређени су на том једином његовом члану кога одређује закон (председник) или одбор посебном одлуком. Председник нема дакле у том погледу више права ни повлашћенији положа) од осталих чланова одбора ако би му се поверила та надлежност. Он не би могао одредити себи заменила ни унапред, ни ad hoc (23). Само одбор то може учинити. Али кад би се десило да то одбор не учини, а да венчање не врши председник одбора неко неки друти његов члан, такав брак не би због тога трпио никакву санкцију, он би био пуноважан (24). Остало би питање одговорности органа за непоштовавье прописа. Овакво решење je разумљиво, јер су сви чланови одбора заиста једнаки, сви способни и овлашћени да обаве овај посао, па су према томе сви интереси,, и општи и посебни, подједнако обезбеђени. Према томе, само стварна надлежност уз остале услове доводи до непостојећег брака. У свим осталим случајевима реч je о пуноважном браку, нарочито кад je у питању закључење брака пред територијално надлежним народним одобором општине, ако се он закључјуе пред ма којим одборником народног одбора општине, чак иако он није за то одређени одборник. 5. ■— Много je више остао неодређен у нашој правној теорији последњи, четврти битни услов из чл. 15: начин предвиђен у закону. О том начину постоје изражена углавном два мишљења. По једном, начин садржи „битне формалне претпоставке“ (25), „важније формалности“ (26), дакле обухвата форму заклучења брака (27); по другом „односи се на изјаву вереника [...] и значи да шихова изјава мора бити дата на начин предвиђен у закону“ (28). Може да се постави питање шта je законодавац хтео да обухвати појмом начин (29). Занимљиво je да образложегье ОЗБ (30) не говори о овом

(22) У, истом смислу: Прокоп: н. д., ком. чл. 15, тач. 2, сл. Ц, ком. чл. 26, тач. 4. ком. чл. 38 тач. 4, сл. Аб; Бакнћ: н. д., Но 106; Дуља: н. д,, с. 36; Станковић: н. д., 280.

(23) Прокоп: н. д„ (ком. чл. 27, тач. 2) наводи да председника замењује по закону један од потпредседника, без потребе његовог одређивања.

(24) У истом смислу: Прокоп; н. д., ком. уз чл. 38, т. 4, слово Ба; Дул>а: н. д., с. 36.

(25) Прокоп: н. д., ком. уз чл. 15, т. 2. слово Д. (28) Цул,а: н. д., с. 40.

(27) На почетку наведена одлука Сав. врх. суда. (28) Станковић: н. д., с. 281.

(29) Цуља: н. д., с. 27.

(30) В. прим. бр. 9. У ствари то je образложење нацрта ОЗБ упућено законодавном телу пре гьеговог претреса и усвајања.