Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

421

услову. По нашем мишљењу овај услов из чл. 15 je излишан (31), jep скоро ншпта битно ни ново не-изражава а доприносии забуни. Ако се узме да се начин односи само на изјаву („да су два лица избавила [...] на начин предвиђен у закону да ступе у брак“ чл. 15 in fine), онда чл. 35 који о то] изјави говори додаје на изглеД нешто ново само тиме што председник добија одговор на питање упућено „понаособ“ сваком веренику (ст. 3). И заиста овај начин постизања сагласности je доста неуобичајен у правним пословима. Уколико je брак уговор, онда се при његовом закључењу сагласност вол>а постиже не сусретом или директном изменом изјава учесника него посредством председника ко ј и најпре ,-тражи и прима једну, па затим другу изјаву и констатује да je (њиховом саглашношћу) закључен брак (чл. 35, ст. 4). Сама формула питагьа председника и одговора учесника није дата, нити има сакрални карактер (32). Али она je битна за начин на који се постиже сагласност воља брачних другова. Она иде преко представника народног одбора општине. Његова улога се састоји у повезивању воље брачних другова. Она je у ствари мост преко кога се оне састају и постижу сагласност, јединство. Он je дакле укључен у ту сагласност не као један од њених твораца него као неопходни изазивач и повезивач. Без његове посредничке улоге воља будућих брачних другова не би се могла правно изразити, па не би ни могло доћи до сагласности воља. Његова посредничка улога се дакле врши у одсудном конститутивном моменту. Према томе, кад изјава не би ишла преко представника народног одбора, то би био битан недостатак jep би он значио неучествовање, а оно се изједначује са неприсуствовањем представника народног одбора закључењу брака. Формуле нема: за глуве и неме она мора бити друкчија него за здраве; изјаве би могле да буду и директно измењене али ипак да их представник „прими“ (33), да њихова сагласност иде преко ньега (34). Кад представник народног одбора није укл>учен у формирање сагласности, брак je непостојећи. Свакако je тачно да проглашење брака закљученим, проглашење које врши представник народног одбора не представља битан услов пуноважности брака (35) и његов недостатак не повлачи да je брак непостојећи. Али формулација чл. 15 и не обухвата то проглашење, нарочито ако се схвати да се начин односи само на изјаву вереника. Према томе изостанак проглашенье брака закљученим не би се одражавао на пуноважност брака, не би чинио брак непостојећим.

(31) ОЗБ се, између осталог, одликује јасноћом, концизношћу, одређивањем правних института у основним цртама (то je осповпи закон) и коришћењем обичног зезика. Али у њему има излишног понављања: присуство председника и матичара се чл - 27, ст - 1 » и 33 * ст - 1 ’ одредба да се брак закључује пред надлежним државном органом поновљена je у чл. 2. ст. 15, 26, ст. 1, и 2 итд. (1 94 ТТтгтт ~ „ ол

(32) Дул>а: н. д., с. 38. (33) Цуља: н. д,, п. 38.

(34) Без сумње да je грађанска форма ~упростила“ религиозну форму закључења брака. A није ли свака форма у праву еволуирана, упрошћена, сакрална формула првобитних религиозник, ритуалних формула.

-je i анковић: н - Д.» с. 281 Бакић: н. д., Но 111, Прокоп: н. д., ком. уз чл. о5 т. 2. Противно Цуља: н. д., с. 37.