Анали Правног факултета у Београду

прилози

429

4. Као материјално правоснажна одлука решење о наслеђивању које везује странке производи обимно дејство. Његово дејство одражава се првенстено на предмету оставинског поступка. Дејство на предмету оставинског поступка карактерише се тиме: (a) што je ограничено на ону правну ствар која представл>а предмет оставинског поступка, (б) што се састоји у решености те правые ствари и (в) што je та решеност коначна. Ad (а). Предмет оставинског поступка je одређена оставинска нравна ствар. Оставинску правну ствар чине странке у оставинском поступку, захтеви које странке у томе поступку поставл>ају и основ тих захтева. Странке су наследницы и легатари, као и друга лица ко ja у оставинском поступку остварују права из заоставштине. Захтеви које странке постављају управљени су на то да суд утврди да им припада наследно право или право на легат или које друго право из заостивштине, а основ тих захтева je основ поставка тражених права. Дејство решена о наслеђивању које везује странке на предмету оставинског поступка одражава се само на странке и захтеве које су оне по истакнутом основу поставило. То дејство не простире се на трећа лица јер донето- решење не везује трећа лица, а не би се простирало ни на саме странке ако би оне после његове правоснажности истакле нове захтеве или нове основе за своје захтеве. Ad (б). У оставинском поступку и решегьу у наслеђивању суд утврђује којим странкама припадају наследна и друга права из заоставштине, као и у ком опсегу, по ком основу и на којој имовини им та права припадају. Суд утврђује дакле странке којима припадају права из заоставштине, опсег, основ и предмет тих права (3). У томе утврђењу састоји се решеност предмета оставинског поступка. Решење о наслеђивању према томе спада у ону трупу одлука којима се утврђују права и правки односи а не у трупу одлука којима се конситуишу права и правни односи или се налаже странкама извршење какве чинидбе. Настала у моменту смрти оставиоца права из заоставштине не могу се стварати, мегьати, ни укидати судским одлукама. Захтеви пак за извршењем какве раднье, пропуштакьа или трпљења који се заснивају на овим правима могу се остваривати само у парници. Због тога решенье о наслеђивању не може имати ни конститутивну ни кондемнаторну садржину. Ad (в). Решегье о наслеђивању које везује странке представља коначну одлуку о оставинској правној ствари која je њим расправљена. То знаки да се оно што je тим решењем утврђено не може више мењати, оно што je признато не може више побијати, оно што ни je досуђено не може више тражити. Тим решењем je према томе коначно одлучено о предмету оставинског поступка. Дејство те одлуке отпочиње од тренутка правоснажности решења о наслеђивању које везује странке и траје непрекидно убудуће. Ипак, постоје случајеви кад то дејство престаје. Такав je случај кад решење о наслеђивању које везује странке буде укинуто по захтеву за заштиту законитости, или кад права која су тим решењем утврђена престану да по-

(3) Вид. Благојевић: Наследно право, 1961, с. 229, 231,