Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

432

снага према учесницима зато што je учесницима посебним законским прописом задржан пут парнице. Осим тога обе ове одлуке су одлуке за утврђење. Нзима се одлучује о постојању права и правних односа а не врши се њихова измена нити се одлучује о чинидбама које проистичу из права и правних односа. Као такве ове одлуке са разликују од конститутивних одлука и одлука за чинидбу. Од одлука за чинидбу оне се разликују и по томе што се на основу њих не може водити извршење. Али иако се и пресудом за утврђење и решењем о наслеђивању које везује странке одлучује о постојању права и правних односа, ипак се ове две одлуке по своме дејству разликују. Та разлика проистиче из опсега њихова дејства. Предмет пресуде за утврђивање могу бити све имовинске, породичне, радне и друге грађанско-правне ствари. Предмет решена о наслеђивању које везује странке су пак само оставинске правне ствари. Пресудом за утврђење утврђује се постојање или непостојање свих грађанских права и грађанско-правних односа, a решењем о наслеђивању које везуче странке само права ко ja из заоставштине припадају наследгощима, легатарима и осталим лицима и наследноправни односи. Због тога je правно дејство решена о наслеђивању које везује странке по своме опсегу несразмерно уже од правног дејства пресуде за утврђење. 7. О наследним и другим правима из исте заоставштине могућно je водити парнищу и после правоснажности решена о наслеђивану које везује странке. Према ЗН парница се може водити не само кад постоје услови за понављане поступка већ и кад се појави нови наследник или се накладно пронађе тестамент. Нови наследник je лице које није учествовало у оставинском поступку а полаже право на заоставштину као наследник. Према чл. 237 ЗН суд ће такво лице упутити да може своје право остваривати у парници. Према томе, такво лице може водити парницу и после правоснажности решена о наслеђивану које везује странке. Исто тако заинтересована лица, кад се пронађе тестамент после правоснажности решена о наслеђивану које везује странке, могу водити парницу ради остваривана права која им по тестаменту припадају. То je речено у чл. 236 ЗН. По овој законској одредби ако je накладно пронађен тестамент суд he упутити заинтересована лица да могу своја права на основу тестамента остваривати у парници. Обе наведене парнице покрећу се у циљу остварена јачег права на заоставштину. Подлетим тужбама тужиоци траже да суд утврди да нима припада право на наслеђе или право на легат или које друго право из заоставштине а не туженицима. Тужбе се подносе против лица којима тужиоци оспоравају права из заоставштине која су им досуђена решењем о наслеђивању. Према томе, туженици у овим парницама морају бити странке у оставинском поступку којима су досуђена оспоравана права. Могућност вођена парница предвиђених у чл. 237 и 236 ЗН не представлю изузетак од правила да се парница не може водити о оставинској правној ствари расправљеној решењем о наслеђивању које везује странке.