Анали Правног факултета у Београду

450

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

у држави. Према томе, мора се дати oôyxßâTHa одредба у којој се исткчу односнп елементи, њихова узајамна повезаност и међусобно условљавање, тако да ни један сам по себи нити може постојати нити представљати право. То нарочито важи за правые норме које се могу схватити само у вези с осталим исто тако важним елементима права. Зато они који право дефинишу као укупност правних норми имају основа да то чине исто толико колико они који би дефинисали право као скуп правних аката, или скуп правних односа или скуп правних понашања л>уди, итд. Исто тако, у наведеној одредби указује се на историску променљивост и функцију права као специфично! нормативное поретка. XV. Потреба за једном синтетичном дефиницијом права којом би се превазишла разна једнострана схватавьа проистиче, поред осталог, и из чињенице да она мора одговарати низу посебних дисциплина. Као општа дефиниција она мора бити довољно широка тако да je све дисциплине подједнако могу користити, па и показати њену заснованост на сопственој материји. Ако се изграђује општи појам права, онда он то може биты само цод условом да ниједна грана права не покаже шегову неприкладност. Али то не значи да одређене гране због свога места и значаја не могу пружити непосреднију и пунију потврду него неке друге (на пример, познато je да увек неке важније гране унутрагшьег права служе вшле као критеријум постављене дефиниције него међународно право које je иначе специфично, итд.). Оваква дефиниција, наравне, може се с више разлога користити као полазна тачка анализе и одређивања посебних характеристика ове или оне гране права, па и појединих значајнијих правних института, него дефиниције које су једностране или сувише уопштене и зато скоро лишене одређене садржине. XVI. Када говоримо о изградньи и коришћен>з т општег појма права, енда морамо стално имати у виду да се до таквог појма може доћи индуктивним путем, посматрањем и анализом обшьа конкретних правних феномена. Само тада он може бити мисаони одраз стварности а не спекулативна конструкција. Према томе, баш позитивноправне дисциплине имају могућности да на бази неопходног материјала којим располажу конструишу појмове о одређеним институтима, о сопственој грани права, па самим тим да створе сопствену призму посматраньа датог позитивног права у целини па и феномена права уопште. Самим тим специјалисти за поједине гране права дужни су да самостално и са снгурношћу, коју пружа претходно изведена анализа, поставе своје појмове а не да се задовоље оним хпто пружају теориске дисциплине. Такви напори и доприыоси дају драгоцену помоћ и теоретичарима. XVII. Ако je право динамичен феномен и объективно условљен целокупном друштвеном структурой, а пре свега економском која га стварно детерминише, онда се намеће потреба проучавања његових садржинских и формалних характеристика у социјалистичком друштву, јер с изградњом социјалистичке друштвене структуре настају свакако најзначајнији преображали самог права. У вези с тим подједнако je неопходно имати јасне представе о појму права, о битним обележјима која има феномен права, али и водити рачуна о новим тенденцијама у развоју права, одржавању старих и стварању нових грана и института. Баш због сложености правног система у социјализму, због објективних и субјективних противречности, због својеврсних идејних струјања, итд., посебан значај добијају теориска разматрања и позитивноправне анализе постојеће стварности. У таквим околностима сразмерно појачаним тешкоћама које искрсавају пред науку морају се улагати одговарајући напори у правцу проверавања старих знања и категорија, и постизати нова сазнања ослобођена или бар релативно слободна од притиска традиционалних погледа, али и наивних, идеологизираних, често дневнополитичкпх концепција, које понекад теже да надвладају објективни научни Приступ и анализу.