Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИ JA

451

Др. Cresa«. К. Врачар: ГЛАВЕН МОМЕНТЕ У ТЕЗАМА ЗА ДИСКУСИТУ О ПОЈМУ ПРАВА. Узимајући први реч, желим само да укажем на главке моменте доставльених вам теза јер нема потребе да их сада усмено репродукујем или даље развијам и допуњујем. Основни задатак теза своди се на то да послуже као полазна тачка и основа расправл>ања о једној веома широкој и свакако најтежој теми правке науке. Баш због тога морало се приступити њиховом формулисању на што je могуће адекватнији начин, али имајући у виду и чињеницу да никакве тезе нису у стању и да не треба да постављају круге оквире дискусији. Зато сам и настојао да назначим неке важније проблеме али тако да се колико-толико изразе и разлози за покретагье тих проблема уогшгте и моји ставови посебно. Разуме се да je прихватање таквог задатка скопчано с многим тешкоћама па чак и са извесним ризиком који би изостао да сам био у стању да за ову прилику припремим довољно йсцрпаы и документован реферат. Наравно, мора се рачунати с различитим схватањима не само захваћених проблема него и са непостојањем јединственог става да се на овакав начин прйлази њиховом разматрању. Можда се некоме чини неприкладним само постављање назначена тематике односно инсистирање на заједничком расправљању о појму права специалиста за различите научне дисциплине; можда je неко стекао утисак да тезе указују на сувише широк крут проблема и зато недовольно оријентишу заинтересоване.на оно што je најбитније; можда je неко, напротив, дошао до зак.тьучка да je покренуто мало проблема или бар недовольно оних о коЈима се може и о којима заиста треба дискутовати, итд. Сигурно je, међутим, да je свако могао сагледати скоро непремостиве тешкоће у покушају да се на овакав начин постављају нови проблеми или бар да се избегне кеко банално, исувише познато приступање стварима. Да би се избегли бар неки непотребни неспоразуми, молим да се моја улога у спремању теза и ово образложење схвате само као улога једног од учесника у дискусији. Настојао сам и желим да покренем нека питања, да извесним идејама подстакнем друге на размишљање, па и критичко реаговање. Иако те идеје нису плод тренутне инспирације него релативно дугог бављења односном проблематикой, изнео сам их без великих претензија - као, уосталом, што тако може чинити сваки учесник у разговору. Познато je да овакво баш својом непосредношћу може бити и корисно и занимльиво и да чак може показати нешто што се готово и не може појавити у књигама, студијама и чланцима. Наиме, иако у разговору нико не може да предочи своје ставове са оном заснованошћу и формалном развијеношћу какву имају у научним радовима, несумњиво je и добро позиато да се баш у оваквим приликама најлакше и најбоље изражавају погледи на право уопште. Y садржини ових теза главно место заузима неколико питања ко ja треба нарочито имати у виду и, евентуално, ставити у средиште наших разматрања. Први момент јесте покушај критичког посматрања нормативистичког схватања права. Нормативизам je, нарочито између два светска рата, бяо представлен не само низом својих доследних протагониста на челу с Келзсном, него још бројнијим присталицама разних варијаната ублаженог нормативизма. Оваз правац снажно се осећао и у позитивноправним дисципликама и раније а и сада у низу земальа. Не улазећи у анализу његових друштвених и гносеолошких корена, можемо само констатовати да je баш та] правац посебно заслужен у погледу наглашавања неких битних специфичности права, односно света правних норми. Нормативизам je обратио сву пажњу на нормативну страну права и у том смислу постигао резултате који свакако спадају у највиша достигнућа правке науке уопште и који остају као гьена крупна тековина. Али, баш због овакве једностраности уследиле су и ограничености и слабости нормативистичког схватања права. Карактеристичан je парадокс да су те слабости утолико веће уколико je