Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

453

састављен од низа многоврсних елемената па je, вероватно, најисправније водити рачуна о разним елементима који се повезују у извесно јединство. Ако je неопходно утврђивање општег појма права који одговара стварности и у којем се изражава сва сложеност и многостраност права онда се намеће такав појам у коме не би био наглашен само неки од елемената или страна права. То није лако и зато није чудно што су у развоју науке постелено и све потпуније уочавани и истицани поједини елементи права, а често и у виду изразитих претеривања. Нормативизам одлази у крајности само зато што једну страну прецењује и занемарује неке друге стране и елементе, као што и разна фактицистичка схваташа чине исту погрешку претеривањем и погрешним оцењивањем фактичких односа међу људима. Следствено томе, ваља водити рачуна о доприносима и разних теорија и повезивању њихових позитивных резултата. Није ни потребно наглашавати да се засада и у догледно време могу само изражавати жеље и наговештаји оне синтезе која he уследити самим развојем правые науке. Ако су постигнуты максимални домети у појединим правцима, као што изгледа да јесу, онда се даљи кораци морају налазити у синтезама. Четврти момент односи се на питање марксизма у правној науци. Нећу рећи шшгга ново ако подсетям на чињеницу да je марксизам знатно више постигао у философији, политичкој економији и социологији него у нравно ј науци. У ствари, оснивачи марксизма су дали богатство идеја, методолошких упутстава и поставки, али je све то још увек недовољно афирмисано. Разне околности су изазвале то да je маркстистичка метоДологија више ствар добрих жеља него успешних реализација. Иако Jç било раније, а има и сада- значајних покушаја и корисних резултата, у социјалистичким земљама пре свега, остаје утисак да марксизам није достигао онај степен разрађености у области правые науке какав су достигли други методолошки правци и теоретски системи иако су објективно далеко маньих домашаја и могућности да научно, целовито и доследно објасне феномен права. Ето то су моменти који су нарочито истакнути, иако не на једном месту него се провлаче кроз садржину свих теза, а све у циљу покретања једног колико старог толико и актуелног питања хата je право? Др. Андрија Гаме: ПРАВНА НОРМА НИЈЕ ПРАВИЛО ПОНАШАЊА НЕГО РЕГУЛАТОР ДУБЉИХ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА. ПОЈАМ НОРМАТИВИЗМА. љења међу стручњацима о једном лепом и важном теоријском питању. С друге стране, изгледа ми да ова дискусија неће, или не може, дати оне резултате који се од н>е очекују. Платформа за дискусију je сувише широка. Реферат друга Врачара који чини ту платформу обухвата велики број питања од којих би свако појединачно могло бити предмет опширне дискусије. И сама дефиниција права коју друг Врачар предлаже пре je дескрипција него дефиниција (има и других примера у овој дискусији да се место дефиниција дају дескрипције уместо да се ове евентуално дају уз дефиницију). Она и сама садржи богатство елемената који подстичу на дискусију. Затим, у самој дискусији често се полази од почетка, не узима се у обзир чак ни наша литература о појединим питањима о којима се овде дискутује. 2. Ja ћу поћи од најопштије дефиниције права. Ако je дефиниција најопштија, она мора да буде и најапстрактнија, тј. мора да садржи оне одлике које су заједничке сейм правним појавама. Таква дефиниција би гласила: право je норма, санкционисана организованом принудном силом државе, ко ja регулише одређени круг друштвених односа. Разума се, уколико je у друштвеним наукама једна дефиниција општија и апстрактнија, утолико више има опасности да она буде нетачна. Друштвене појаве су сувише сложене и разноврсне да би се из љих могле издвојити сасвим