Анали Правног факултета у Београду

454

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

јасне и одређене карактерне црте. Стога ћемо, уколико je то могуће у току једне дискусије, настојати да мало више разјаснимо елементе горње дефиниције. 3. Из горже дефиниције ce најпре види да je право једна врста норми. Са тога гледишта горња дефиниција je ужа од још општије дефиниције норме. Специфична раз лика правке норме je у томе што жену санкцију остварује држава путем своје организоване силе. Но та специфична разлика je истовремено основна одлика правые норме. Несумљиво je да нема права без организоване државне силе. Друго je питагье каква мора да буде та организована државна сила. Она се межа не само у временском посматражу права, тј. историјски, већ и просторно посматрано у разним друштвеним системима. Различит je карактер и иитензитет те државне силе. О томе ћу касније још мало говорити. Тип и интензитет санкције у великој мери одлучује о природи и карактеру одређене правые норме. Она може да дејствује и посредно. Друго je питање докле може ићи та посредкост. Уосталом то питање, понекад увијено у друга питања, покренуто je и у овој дискусији: да ли норме самоуправных органа, ситнија тзв. „техничка“ правила у регулисању свакодневних односа, регулисања здравствене заштите, спровођења урбанистичких, агротехничких мера, мера за обезбеђење саобраћаја, реда и рада у неком друштвеном организму, итд. представљају правые норме или не. Но у сва та питажа не треба улазити при давању опште дефиниције права. Извесно je да и посредно регулисаже једног друштвеног односа правнок мормом предетавља и саму правку норму. Koja je ту граница и каква je она заиста не би требало да буде предмет ове диску сиј е. 4. У вези с тим питажем указаћу на једну околност па коју сам већ често указивао у Рвојим другим написима, на „одумираже“ државе. Одумираже државе и права никако не значи да одједном нестаје организоване државне санкције, да се функција државе као извора и заштитника права преноси аутоматски на неку другу друштвену организацију. Одумирање државе je постепени процес, условљен постепеним превазилажежем друштвених супротности. То није неки актуелни правнополитички постулат него процес који има историјску перспективу. Одумираже државе значи да слаби класни карактер и уопште принудни карактер у санкцији права и да се кроз разноврсне форме постепено преносе неки друштвени односи из области принудног, правног регулисажа у облает регулисажа општедруштвених, моралних ыорми чији су носиоци непринудне, рецимо самоуправне, друштвене организације. При томе већ данас имамо много. прелазних облика: на пример, радна организација доноси своја правила која мождашису правка али оквире им join и данас дају правый прописи. ' 5. Тиме смо одговорили и на онај део дискусије који додирује често расправљано питаже: постоји ли право и у бескласном друштву. Несумшиво je да постоји. Одржаваже класне владавине je свакако основна и најважнија функција права, или, друкчије формулисано, право je најважнији инструмент класне владавине (иако не једини, и остали облици идеологије су првенствено инструмент класне владавине). Но низе то једина функција права. Право штити не само интересе владајуће класе већ и она друштвена стања која су у интересу свих класа, читавог друштва. Та стажа су понекад статична, компромисна стажа у класној борби али су понекад таква да постоје мимо класних односа, на пример, заштита друштва од самовоље појединаца кроз неке кривичне прописе, борба друштва против природне стихије и организоваже друштва у ту еврху кроз правке норме, итд. Оза друга функција ће постојати и у бескласном друштву све донде док друштвене супротности не буду до те мере превазиђене да ће бити сувишна принудна организација друштва у виду државе. Наиме, не треба мислити да ће престанком класних супротности престати и све друге супротности у друштву. Супротности између нижег и сложенијег, између умног и телесног