Анали Правног факултета у Београду

456

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ционисаыа принудном силом државе ко ja регулише оне друштвене односе у којима je сукоб интереса тако интензиван да онај друштвени чинилац који доноси правне норме сматра да их треба регулисати таквим нормама. Ми смо овде узели једног субјективног чиниоца законодавца. У ствари, неке гране права по объективном току предмета свога регулисања намећу потребу да се он регулише. На пример, кретаае робе нужно ствара извесне друштвене односе (који су увек - истовремено и извесии сукоби интереса, али сукоби тзв. „приватних интереса“, макар и у оквиру једне класе) које законодавац пре или после мора регулисати правним нормама. На крају крајева горе наведени субјективни чинилац: „воља законодавца“, „воља владајуће класе“, увек има своје објективне изазиваче, покретаче у нужно датим економским односима, у тзв. „объективном otihy“ друштва, у томе je управо и једна од основних поставки марксизма. 9. Нагласио би једну особину горње дефиниције која можда на први поглед не пада уочи а веома je значајна. У горњој дефиницији није речено да je право „норма која одређује понашање људи“. Она није „правило понашање“ него норма ко ja регулише „друштвени однос“. Реч je о односу међу људима у друштву а не о њиховом понашанукаопојединаца или трупе. Ако би се право дефинисало као понашање људи, то би се евентуално могло односити на јавно право, иако je и овде тешко говорити о понашаау „државе“, „комуне“ или друге друштвене организације које ствара типичне друштвене односе и кроз које се испољава управо оно што je „друштвено“ у вези са човеком као појединцем. Но у имовинсом праву таква дефиниција никако не би могла да опстане, чак иако би се та дефижиција схватила само формалистички. У имовинском праву „не понашају се“ луди, штавише, шихово понашање je најчешће неважно. Како може да „се понаша“, на пример, једно правно лице, рецимо једно акционарско друштво ко je има акционаре широм целог света и који уошпте не знају за органе правног лица. Застушьени се „не понаша“ него „заступник“, он изјављује вољу, он склапа послове a његово „понашање“ се одражава не на личности за стушьеног него на његовој имовини. Нарочито се то јасно види када je заступл>ено лице малолетно, дете које се тек родило или умно болесно лице које уопште није свесно свога понашања a још мање понашања заступника. Или, када се одсутном наследнику за кота се уопште не зна где се налази поставља старалац. Или када ветар на суседово имање нанесе плодове с дрвећа настаје тзв. правни однос суседства, иако учесници у том односу нису тога ни свесни, нису се уопште „понашали“. Неко he.pehn да су заступништво, правно лице, наведени суседски однос или неки други однос неоснованог обогаћења изузеци. Но ко познаје суштину имовинског права, не може то да прихвати. У грађанском праву не понаша j у се појединци него „се крећу“ имовине, скупови економских добара која су робе, стварају се нужни, стереотипии односи међу тим имовинама, скуповима po6â- У њима се стално изједначују актива и пасива, дугови и потраживаша. Истина, те имовине, чак и кад припадају правним лицима, присвајају у крајњој линији појединци. Но већ je Маркс уочио да у грађанском праву појединац, човек као „лице“ представља само апстракцију, „маску“, чија je улога да буде „персонификована прометна вредност“ како je то Маркс једном рекао. Та апстракција нам само помаже да схватимо и систематски уобличимо и кретање робе односно скупа робе у чијем средишту стоји појединац као апстрактан субјект. Чак и она облает грађанског права у којој на први поглед изгледа да се субјект права „понаша“ представља у суштини однос међу имовинама а не понашање појединаца. Радње лица којима се штета проузрокује не индивидуализују ce, њихова кривица ce такође не индивидуализује као у кривичном праву него се типизира, посматра се као један „стандард“, један просечан друштвени однос на основу кога се успоставл>а порушена имовинска равнотежа. То je још више случај тзв. објективне одговорности при којој се уопште не узима у обзир кривица у накнади штете. (Подробније о томе сам писао у свом чланку „Грађанско-