Анали Правног факултета у Београду

460

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

одређена правила понашања. Постоје односи између људи односно материјализовани односи између имовина y кретаљу или у статичком понашању и извесна правила ко ja те односе регулишу. Историјски посматрано, постоји једна енциклопедијска номеклатура, да 'je тако назовемо, довольно уошптена или не, порле које je дошло до формирања правних норми, или правног гледагьа на односе људи, или правног регулисања (по одређеним категоријама) правног санкционисања различитог интензитета. И дошло се до онога што зовемо право, правка норма, правна санкција, правно гледање, правно посматрање, правка оцена. Дошло се до онога што зовемо морал, што зовемо екоыомско посматраьье, при чему није реч само о економском односу, него и о економској норми живота, економским законима, правним законима, итд. Долази и до низа других закона, обичајних, религиозних, итд., jep je сигурно да аспект гледаньа на исту појаву може да буде врло различит. У нашој дискусији о овом проблему поставља се једно питавье као претходно, питање која je то врста друштвених односа, под каквим условима je настала, између кога je настала, каква je санкција, какве су последице, како се мења, под чијим утицајем, да ли ближе или даље од кадградње, базе, итд. На основу тога се поставља питанье, кад говоримо о характеру правних норми у почетној и даљим фазама изградње социјализма, па чак и у изграђеном социјалистичком друштву, да ли у овом разликован>у треба да останемо при истим тим категоријама. Разуме се, то се питан>е поставља као априорно, филозофско питање, као извод једног индуктивног дијалектичког посматрања, истраживања по оним разним ситуацијама које животно постоје. Поставља се питање: којим категоријама и којкм критеријумима ce ми служимо посматрајући све то што се код нас догађа. Постоје ли извесни заједнички критеријуми и да ли je то право или не-право. (Не „неправо“ у смислу у коме говори проф. Живановић већ „не-право“). Или je реч можда о нечем другом. Да ли у нашем друштву израста једна нова категорија односа, гледања на односе, санкција, понашања, људских односа, друштвених хуманих односа, без команде, без власти, без надзора, без државне силе или уз посредну примену силе. Ja лично сам још давно био мишљења да код нас израста, поред класичних, досад постојећих односа, тај нови унутрагшьи живот. Шта значе правилници привредних организација о даваньу станова, о одмору, о школовању деце, о стипендирању? A није реч само о рсим радним оргаш!зацијама него и о ширим категоријама које такође стварају своје правилнике. Живот данас ствара нешто ново, суштински ново, социјалистичко, што више није додатак и прирепак (који je опет био класно осенчен и онда када су тзв. правке норме у једном класном друштву регулисале извесне тзв. опште и заједничке потребе и интересе, зато што je то био класни интерес). То je једно од основних питања које, по мом мишљењу, треба да буде предмет ове наше дискусије. С друге стране, стичем утисак и то не само у овој дискусији него и иначе, да се ми на неки начин бојимо да ће право да изгуби свој обим а одатле вероватно и свој значај и улогу, ако поред права израста скуп друштвених норми које су, друштвено гледано, глодано у развоју друштва, квжитетније и вредније, које на неки начин рачунају са радним човеком, коул join увек мора да гледа кроз државу ида кроз државу и њене органе штити себе и изграђује себе у класу, да би себе уништио, јер најпре мора да се изгради до максимума да би на крају унишито себе као владајућу класу, као класу уошпте. Имам утисак да „правизирајући“ све то у многим нашим написима желимо да правом обухватамо сувише. Ако je тај нови сектор односа још увек право, он то не мора и даље да остане, не мора да буде право. Ако je то тако, онда, приликом истраживања да ли има нових односа, чини ми се, полазимо од утврђене категорије тих односа које сада у