Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

462

Сматрам да je нужно при одређивању појма права поћи од тога да je право поредак тесно везан за државну организацију јер правке норме регулишу одређене односе у друштву и понашања субјеката у оквиру тих односа а примену правних норми обезбеђује државна организација. Значи, право je поредак који садржи одређене елементе и егзистира у друштвеној заједниди 'поред других друштвених поредака. Дефинисање права као једног од друштвених поредака са напред наведешш елементима указује нарочито на садржину права а из тога произилази и логичност дефиниције. Употреба термина поредак за означавање појма права има свој дубоки смисао. У позитивноправним наукама још се изразитије уочава да je право поредак jep je предмет позитивноправних наука уже подручје друштвених односа регулисаних правним нормама. Сазнање ко je представља садржину позитивноправних наука очигледније илуструје нормативке и фактичке елементе које садржи државноправни поредак. Садржина позитивноправних наука настаје као резултат ндучне анализе и оцене процеса стварања, тумачења и примене општих правних норми које регулишу одређене области друштвених односа. У данаппьем друштву све већи број друштвених односа регулишу опште правые норме, без обзира на друштвеноеокономско уређење, тако да je врло тешко одвојити правке од неправних односа, као и класификовати правые односе. У склону многих друштвених процеса огледа се примена општих правних норми, тако да je активност и стваралаштво човека изражено као вршење правних овлашћења и испуњење обавеза субјекта права. Садржина позитивноправних наука открива процес ствараььа, тумачења и примене општих правних норми као ј единствен друштвени процес. (Нема знача ja чшьеница што овај јединствени процес није изражен одређеним лојмом ни у теорији државе и права ни у позитивноправним наукама.) Научна анализа овога процеса показује да опште норме уносе „у протокол већ постојеће чиаешще“ и одређују активност којим људи треба да остваре одређене циљеве у друштву. То значи да се у процесу сазнања научна анализа не сме да ограничи само на тражење смисла правних норми из текстова правшхх аката ван стварности у којој се те норме примењују. Jep и у свакодневном животу субјекти који тумаче правые норме да би их применили сазнају њихово право значење уз помоћ одређених средстава на која им указује наука. Језичко тумачење текста норме je само једно од средстава које се користи, те ако се оно искључиво употреби не може дати резултате као што ни инжевьер са табака свога пројекта не би могао да извади ни грумен руде чија су налазишта у утроби земље. Сложеност и динамика друштвеног живота данашњице условљава да органи који доносе опште правые норме све теже могу да нађу одговарајуће појмове да означе разноврсна својства субјеката и понашања која су предмет регулисања. . Исто тако и правна наука низ нових појава, новях друштвених односа и институција означава устаљеним појмовима jep je пракса предмет изучавања правые науке и одређује њену садржину. Зато je данас посебно задатак правые науке, како теорије државе и права тако и позитивноправних наука, да сазна суштину односа који су предмет рехулисахьа општих правних норми и да утврди шта je условило нове појаве и односе у правном поретку и која су њихова својства. Овај задатак треба имати у виду при изучавању стварности социјалистичких држава. Површна анализа показује да институције буржоаског права живе и у социјалистичком праву (од парламента до низа најразличитијих институција породичног, кривичног, привредног и осталих грана права). Наука треба да да одговор да ли je ова ситуација резултат ступња развијености друштвених односа и у чему je суштинска разлика истих пнституција у једном и другом правном и друштвеном поретку. Врло су интересантна опажања ко ja се намећу кад се прегледају с једне стране тектсови правних аката чије норме регулишу друштвене односе, и с друге