Анали Правног факултета у Београду

463

ДИСКУСИЈА

стране подела социјалистичког права на гране и одговарајућа подела позитивноправних наука. Не би могло да се каже, у целини гледано, да има знатних новина у односу на буржоаско право. Формално изгледа тако а у сваком случају мора се водити рачуна и о томе да je риз нових појава обучено у старо рухо. Јер традиција и конзерватизам има велики утицај како у пракси стварања, тумачења и примене општих правних норми, тако и у правној науци. Морамо признати чињеницу да смо сигурнији и комотнији кад се при анализи стварности користимо појмовима ко je познајемо, које смо усвојили и на које смо навикли. То нам смета да сазнајемо ново, a није потребно наглашавати колико je велика улога правне науке у процесу усмеравања друштвених процеса, особито у социјалистичком друштву у коме се правне норме, које још увек регулишу највећи број активности, не смеју свести на исписане фразе у текстовима правних аката. ' Др. Никола Стјепановић: НАПОМЕНА О НАЧИНУ ОДРЕЂИВАЊА ПОЈMA ПРАВА И О ЊЕГОВОМ ФУНКЦИОНАЛНОМ И СТРУКТУРАЛНОМ КЛЕМЕНТУ. Ja бих истакао две ствари. Прво, мени je било врло пријатно читати ове тезе с обзиром на начин како су дате и с обзиром на ширину и дубину захвата које су у њима показане. Мислим да je у тезама најзначајније инсистирање на синтетичном одређивању, синтетхгчкој одредби, дефиницији или обележавању права. Кад кажем „синтетичкој“ одредби, мислим да није довољно и у томе je критика нормативизма истаћи само структуралне елементе права што чини нормативизам. Основна je његова мана што занемарује суштину права у томе смислу што не улази у то шта je његова функција, чему оно служи, правећи се да га се то не тиче, што опет има своје образложење или објашњење. И оно што би био уопште марксистички допринос и наша даља обавеза развијања у појму и схватахьу права то je показивање и анализа функционалних елемената права. Мислим да ми у погледу нормативног елемента нећемо моћи много да допринесемр. Питање je, дакле, оног функционалног елемента у појму права, да се он развије; ту би нарочито могао бити допринос позитивноправних дисциплина код нас, да проверавају и обогаћују схватање о функционалности права, чему оно служи, докле и како je право израз класних интереса и докле и како je оно само регулатор односа појединаца и трупа. Као што je и друг Гаме истакао, -и мени се чини да и у класном друштву право не служи искључиво класним интересима. У класном друштву je додуше примарно одржавање класне превласти и чуваше класних интереса али, мислим, ни у класном друштву нису одсутни они други елементи: то je она друга функција права о којој je било речи. У бескласном друштву, док буде постојало право и држава, остаће као шегова једина функдија, тако бар изгледа, ово друго регулисање односа појединаца и трупа. Али, оставимо будућност, нарочито далеку будућност и останимо у данашњици. Оно што се овде нарочито истине као карактеристика предложеног синтетичког схватања, то je подвлачеше особине права као средства за постизавање одређених циљева у датом моменту од стране оних који стварају и примењују право. Наиме, истицање елемента односно особине права као средства у рукама онога који га ствара није довољно за пуно сагледавање ствари. Треба нарочито поменути и онога који право примењује. Друго, у погледу односа општих и посебних дисциплина ко je се баве правом, мени се чини да уколико се „позитивисти“, тј. обрађивачи појединих грана права искључиво или чак претежно задржавају на своме домену, они тешко могу дати, како то тражи друг Врачар, „своје појмове“ права јер немају довољно материјала за такво уопштавање. Они могу