Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

464

као што се добро исправно аутор теза.у својој усменој интервенциям више бити коректив онога што опште дисциплине дају, оно што теорија и социологија дају о праву. Они могу много више учинити на плану проверавања. Уколико покушају да иду даље од своје дисциплине, да дају свој општи појам, да се уздигну више од своје дисциплине они јер им није било могуће да сагледају у потпуности развој и догађаје у свигл осталим областима права неминовно инсистирају на ономе што су залазили у својој дисциплини. То, мислим, врло лепо објашњава и став неких научника који се баве позитивним правом који инсистирају и сувише на нормативно-државном елементу те тај елемент хипертрофирају и своде појам права на тај елемент. Оно што je неоспорна заслуга нормативизма била и остаје то je да он чува да се не оде у другу крајност: да се не изједначи факт и норма. Док постоји прайо и држава, тачније док постоје разлози за њихово постојање, мислим да би такво изједначавање било погрешно са гпедишта верног приказивања стварности, од које се у научном одређивању појава мора поћи. Кад наступи у друштвеном развоју ситуација да се норма и факт поклапају, онда неће више бити ни права ни државе и отпашће проблем одређивања појма права као постојеће појаве, остаће само као проблем историје друштвеног развоја. Док има права и државе нормативност he бити, мени се чини, један од битних елемената у појму права. У томе бих се ja сложно са Крбеком и другим нормативистима. Али треба истаћи заједно са аутором теза то je само онај структурални а не и једини елемент у појму права. Он још не даје пуну слику јер сад долази потреба да се право као друштвена појава повеже са друштвом у целини и по ј единим његовим изражајним облицима, па да се види чему оно служи и с обзиром на то чему оно служи да се види какав утицај и друштвени елементи и други фактори имају на њега, као што и право свакако има те утицаје на поједине друштвене елементе, односе, факторе, процесе, како год хоћете. Толико сам хтео за ову прилику и могао да допринесем макар нешто мало, више разјашњавању проблема него његовом решавању. Др. Радомир Д. ЛукиК: ТЕРМИНОЛОШКИ И СТВАРНИ ПРОБЛЕМИ У ВЕЗИ С ПОЈМОМ ПРАВА. Кад читамо овај наслов „Појам права са становишта теорије и позитивноправних дисциплина“ и кад то треба да буде предмет дискусије, онда мислим да би он морао да буде много прецизнији. Ja сам читао дискусију од прошлог пута. Право да кажем тамо je толико питана покренуто, а и у овом реферату друга Врачара има толико питања да, ако хоћемо о свему томе да дискутујемо, не можемо да свршимо ни за годину дана. Зато би смо морали да се ограничимо на како овај наслов гласи питање колико појму права може да допринесе теорија а колико позитивноправне дисциплине или каква яс надлежност једне а каква друге врсте наука у том погледу. Друг Врачар каже да, с једне стране, теорија не може без позитивноправних дисциплина, а с друге стране, позитивноправне дисциплине такође нешто узимају од теорије, али не треба да узимају некритички него треба да испита ју оно што даје теорија. То су елементи за постављање овог проблема али то није разрађено. Требало je те елементе разрадити и наћи још и друге елементе који су у вези с тим. Овако како je разрађен овај реферат и како се на основу њега покренула дискусија све се окренуло мање-више на питанье шта je право и на фамозне раз лике у дефинисању права. И ja сам сада принуђен да о томе кажем нешто. Из целокупне дискусије прошли пут једна једина ствар ми яе била јасна и чинила ми се да има неке везе с оним о чему je овде било речи (а реч je била о дефиницији права). То je примедба проф. Стјепановића: кад