Анали Правног факултета у Београду

466

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Мене чуди откуд код Ерачара овакав аподиктичан став: „Право се не своди на правые норме него га сачињавају и низ других елеменага који нису ништа друго до оно што се у науци обележава као низ субјеката права, правних аката, правних односа, правних чињеница, итд. Само се тиме може објаснити низ парадокса правые науке, као, на пример, то да се у теорији права, и поред дефиниции е права као скупа норми, разматрају и остали елементи права, па се притом чак каже да je норма један од најважнијих елемената права а то значи да има и других [.. ,] Одавде испада као да он има терминологију, тј. да je апсолутно извесно и да нема никакве сумње у то да се термин „право“ не употребљава само за скуп правних норми него и за субјекте права, правые акте, правые односе, правые чињенице, итд., па одатле изводи закључак да су нормативисти они који правом називају систем правних норми и да дефиницију права, напротив, треба проширити и обухватити специфичны нормативны поредак, при чему се после итак не види како се у нему садрже субјекти, акти, односи, чињенице, итд. Ja мислим да то терминолошко питање прзо морамо да рашчистимо. И колико сам ja читао право, а надам се и остали, никоме још никад није пало напамет да под речи „право“ подразумева правке субјекте, правые акте, правые чињенице, итд. Јер, за правке субјекте, правке акте, правые односе и правые чиньеыице постојв посебни термины. Они нису право. То су ствари које су у вези с правом и зато се у теорији права, кад се говори о праву, расправља и о правним субјектима, итд. Каже се: право je систем норми који регулише понашање правних субјеката а правый субјекти су они људи који су захваћенк нормама итд. Алы кико није никад тврдио. по мом мишљењу, иако се реч право употребљава у ширем и ужем значењу да у право спадају правый субјекти, правни акти, правке чињенице и правый односи. Јесте да постоји веза између тога свега. Дакле, у питању je терминолошка збрка коју треба рашчистити, и ако ви хоћете да употребите, рецимо, термин „правни поредак", па да под правних поретком обухватите право, правке субјекте, правке акте, итд., онда je то друга ствар, али сама реч „право“ никад се не употреблаава у овом смислу. Даље се каже: „Право je специфичен нормативны поредак који служи као форма политичког конституисања глобалног друштва и истворемено или као израз доминације одређене класе (у класном друштву) или као израз координације трупа и појединаца (у бескласном другйтву). Претпоставке поетојања таквог поретка своде се на одређено мноштво субјеката [..Ни овде није јасан однос тих субјеката и правних односа у оквиру овакве дефиниции е права ко je се назива нормативным поретком. Али очевидно да ни Врачар не иде толико далеко, чак и кад употребљава за право други израз нормативны поредак, да у то укључује непосредно правке субъекте јер каже: претпоставке постојања таквог поретка своде се на одређено мноштво субјеката. Дакле, то није елемент права. Зато мислим да треба прво да се споразумемо око термина. Ja немам ништа против ако реч право употребямо и у том широком смислу у кома га овде употребљавамо (норме, субјекти, чињенице, акти, односи, итд.), али чим то у чинимо одмах се намеће нужност да разлпкујемо у оквиру тако широко схваћеног појма права правку норму од правног акта и правку чиньеницу од правног субјекта итд. За мене je битно да се споразумемо с којим појавама и стварима имамо додира кад je реч о праву и правном поретку. Очигледно je да постоје извесне норме или правила понашања, да постоје извесни субјекти који су везани тим правилима, да постоје извесни акти које ти субјекти доносе вршећи те норме, да постоје извесни правни односи међу њима, правке чињенице, да постоји држава која примењује санкције за повреду тих норми, итд. То je за мене битно и у томе се очигледно не разликујемо јер нико не може да порекне да постоје правые норме, правил