Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

469

То значи да je основно да утврдимо зашто данас и овде дискутујемо о општим питањима права. Да ли да из разних каталога дефиниција и појмова тражимо најбоље, или да томе додамо и некакву своју која ће бити нише змање резултат извесних наших апстрактних резоновања и предилекција ове или оне врете, и која ће једним мање-више дедуктивним путем да обогати више хербаријум дефиниција него стварна научна истраживања. Мислим да то уопште није наш задатак, да ћемо тиме изгубити време и да нећемо на овај начин ни аыгажовати своје спаге на овом Факултету. Мислим да би било добро да све снаге на овом Факултету учествују у расправљању о овим проблемима. Истина je да je дата могућност али je она дата у оквиру извесног специјализованог проблема који могу да знају они који се баве тиме, који су на овај или онај начин ближи теорији права или се баве теоријом. Нисмо узе ли економске, социо лошке, историјске и праве позитивноправые проблеме. Нисмо их покренули овде. Ja, истина, не критикујем почетак ове дискусије. Можда га у датим условима друкчије вероватно нисмо ни могли почети. Али из свега овог, из теза и дискусије, треба да произиђе један програм нашег дальег рада на овом питању, заснован и на индуктивном конкретном и свестраном испитивагьу одређених проблема. Тако ћемо моћи да ангажујемо све стручњаке, правнике, економисте и социологе ■ — тако ћемо применити и друкчије метод истраживања ане само метод спекулације и теоретске догматике. Ако комбинујемо старе и нове поступке йстраживавьа и сазнавања у стань у смо да дубље, исправније уђемо у проблеме, а нарочито кад у раду учествују и социолози, и економисти, и филозофи и теоретичэри и позитивноправни стручњаци. У сваком случају, по мом мишљењу, ако хоћемо да приђемо озбиљно, критички, стваралачки овом питању морамо му прићи тако да изаберемо нове методе приступања ‘ и нову организацију тога рада. И то не због тога што се данас то поставља као „модерно“ jep je истраживачко и „емпиричко“, него првенствено због тога што je крајње време да приђемо проучавању ових проблема свестрано и научно. Ево због чега. Прво, наша правка теорија и наша нравна мисао развијале су се спонтано под утицајем разних фактора и ми имамо низ неодређености, нејасноћа, противречних ставова. Ja нисам против различитости, сукоба мишљења. Али у нашим теоријама и радовима има мање тога а више разних талога накушьених из разних периода, из разних школа и школица. Такво стање омета развитак наше научне мисли, а нарочито оно до чега je мени овде стало, стварно поимање и сазнавање права од стране студената. Првенствено je потребно извесно пречишћавање, расчишћавање, извесна ревизија наших ставова, тражење неких јаснијих путева. Неопходно je у овој етапи да и ми правници отпочнемо као што се донекле чини и на неким другим подручјима мисли и науке. Ja мислим да ми морамо прићи томе послу много организованије и са једшш методом и- опште прихваћеним и прихватљивим методом. Друго, немогуће je да дуго у нашој науци, а нарочито у нашој настави на Факултету, имамо оволико различитости и произвольности у ставовима по основним питањима права и државе. Један од фактора морално-политичко? јединства нашег друштва јесте и заједнички став у основним питањима права, бар у оним основним: теоријским, идејним и појмовним питањима. Ово основно јединство појмова, схватања и ставова je неопходно за формирање људи. Осим тога, он je један фактор, тако да кажем, уношегьа реда, јединства погледа и чврстине у решавању и у развијању друштвених, политичких, економских и других односа у нашој земљи. Један минимум сагласности, један минимум споразума и пречишћени заједнички став о извесним основним питањима права je неопходан да бисмо као један „тим“ вршили своју наставну и васпитну улогу. Једна институција ако нема заједничке погледе, нарочито у социјалистичком друштву, може