Анали Правног факултета у Београду

472

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Из тога je јасно да ja не желим да дам своју дефиницију, засад дефиниције немам. На овај начин сам се већ изјаснио против дефиниције као суштине и као полазне тачке у теоријском расправљању права. Ja сам присталица утврђивана извесних јасних аспеката и елемената правног феномена, узетог у свој његовој узајамној испреплетаности у једном тоталном друштвеыом збивању и развитку, с тим, наравно, ту сам ja у неку руку „нормативиста“ -—■ што сматрам да право има једну велику самосталну мисију и особеност и да није никакав ни рефлекс, ни обичан инструмент, ни настављање политике, ни одраз економике, као што се то обично, чак и као марксистичко, често и дефинисапо. Ствар je много дубља, и пратећи савремини развитак марксистичке науке и наше сазнане стварног друштва ко je градимо и чије слабости осећамо, ми смо у стану да дођемо до извесне поставке која he нам бити руководство за мисао, за истраживане, за саглашаване, jep ако све сведемо на дефиницју, ми се ту никад нећемо сложити. Разумл>иво je да свако има нешто своје да дода и нека дода ■ — истраживању оштих премиса које будемо утврдили за сазнане, обликован>е, и тако да кажем, теорију права. Др. Владан Станковић: ОПШТИ ПОЈАМ ПРАВА И СОЦИЈАЛИСТИЧКО ПРАВО. У оквиру наше дискусије задржаћу се кратко на питану одређивања појма права као и на једном схватану социјалистичког права. Али најпре желим да заиста свесрдно, поздравим иницијатИву организатора ове дискусије. Разговор о појму права у нашој средини може бити од користи не само за учеснике у нему већ и за ширу правничку јавност. Да пи и у којој мери сваки од нас појединачно, правник или економиста, социолог или историчар права, филозоф права или радник на пољу политичких наука и др. може да буде задовољан оном дефиницијом права ко ja je мане или више прихваћена код нас? Може ли да буде задовольан са тачке гледишта своје дисциплине, што практично значи да ли он кроз тако одређен појам права може да разуме и објасни конкретне појаве којима се у оквиру свог ужег подручја бави? Изгледа ми да je то једно од најзанимл>ивијих питана о коме се овде може расправљати, очекујући да у томе постигнемо неке резултате. С друге стране, ова дискусија може бити од користи ако нам покаже, макар и у најопштијим цртама, какав допринос могу и треба да дају поједине дисциплине друштвених наука у одређивану општег појма права. Познат je спор између оних који се баве теоријом права и оних који проучавају тзв. позитивноправне дисциплине. Ови са терена позитивноправних дисциплина пребацују теоретичарима права да су нихове поставке мане или више успешне логичке конструкције. То вероватно, бар једним делом, одговара истини поред осталог и стога што теоретичари права не могу да прате огромну продукцију из области позитивноправних дисциплина која се свакодневно објављује, нити да проуче све оне резултате и закључке који настају као резултат проучавања многобројних појава сваке од тих дисциплина. Они то поготово не могу ако je реч о резултатима до којих долазе и које објављују економисти или социолози. Теоретичари права због тога нужно уопштавају ствари на једном врло високом нивоу, дајући нам врло суптилне синтезе и уопштене дефиниције. Међутим, те дефиниције изузев као основа с којих се може кренути у даље проучаване конкретних појава, не могу у потпуности задовољити ни једну позитивноправну дисциплину a још мане могу да одговоре потребама неких других области друштвених наука, као што су, на пример, социологија или политична економија. Јер помоћу таквих уопштених појмова не можемо до краја објаснити низ појава кроз које се манифестује право као друштвени фактор.