Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

474

од: теоретичара права; Ми се бавимо конкретним живим односима међу људима и правним нормама које те односе регулшпу. Ми проучавамо субјективна права посматрајући их као конкретан однос између два лица, корелативни однос права и дужности, итд. Због тога смо ми знатно удаљенији од чистог теоретисаньа о стварй па стога нисмо у положају да можемо датм опште дефиниције права. Али наш задатак управо и јесте да, посматрајући право онако како се оно манифесту] е у тим конкретним односима ЛјУди, допринесемо употпуњењу општег појма права. Ми се, међутим, најчешће ограничавамо на проучавање и опис институција, на коментарисање текстова и сл. а уз то исувише често главку пажњу обраћамо питањима правке технике. Нема сумње да правац наших проучавања треба усмерити друкчије, поред оста лог и у наведеном правцу истраживагьа елемената које ми, цивилисти, можемо додати општем појму права. Изнео бих сада неколико мисли о једном схватању социјалистичког права. Сви ми често говоримо о социјалистичком праву посматрајући га са разних тачака гледишта и износећи при томе различита схватааа. Према једном од њих, ко je се често може мути, социјалистичко право представља суштински нов друштвени феномен који не можемо објаснити помоћу наведеног општег појма права. Ево и главних аргумената који се наводе у прилог том схватању. Пре свега, каже се, да право у нашој земљи штити додуше интересе владајуће класс али та класа није оно што je владајућа класа у робовласничком, феудалном или капиталистичком друштву. Наиме, крупне промене друштвених односа у нашој земљи стално мењају и већ су у великој мери изменили структуру па и сам карактер радничке класе владајуће класе у Југославији. Појам радничке класе у нашој земљи обухвата данас све радне л>уде, који су укључени у друштвени процес рада и који су обухваћени социјалистичким економским односима. То значи да радничка класа обухвата огромну већину становништва наше земл>е. Отуда правке норме ко je доноси наша држава служе интересима целог нашег друштва или бар његовог највећег дела. Уз то, додаје се овом аргументу, социјалистичка држава није експлоататорска држава јер владајућа радничка класа у њој никога не експлоатише па чак ни остатке свргнуте владајуће класе. Други аргумент у прилог схватана социјалистичког права као суштински новог феномена тиче се нових правних установа које су створене у нашој земљи a које су непознате не само капиталистичким већ и другим социјалитсичким државама. Реч je о друштвеној 'својини, радничком и уопште друштвеном самоуправљању, о низу нових социјалних, економских и политичхшх права човека и грађанина и др. Најзад као аргумент у прилог изнетом схватагьу истине се и чињеница да у нашој земљи данас правне норме не доноси претежно држава већ, напротив, норме доносе, у неупоредиво већем броју многобројне и различите друштвене зарадне организације и др. а држава их, разуме се, санкционише. Нема никакве сумње да чињенице садржане у овим аргументима стоје. Али, изгледа ми да оне не дају доволјНО основа за закључак који се на основу њих чини. Социјалистичкб право се оштро разликује од капиталистичког, пре свега по својој конкретној класној суштиш-i. Оно се разликује и од свих других класних типова права и по томе што je као и социјалистичка држава неексплоататорско. Има и низ других свима нама познатих разлика и ja се на њима нећу задржазати. Али упркос тим разликама, изгледа ми да социјалистичко право остаје скуп правила која доноси или само санкционише држава и која служе остварењу циљева владајуће радничке класе и пре свега одржавању и унапређењу социјалистичких производних дноса. Због тога све промене ко je запажамо у нашем правяом систему, колико год оне биле крупне и значајне, не могу оправдати став о социјалистичком праву као феномену суштински различитом од општег феномена права. Доклегод постоји класно друштво а са њим и држава и