Анали Правног факултета у Београду

475

ДИСКУ СИЈА

право —а то важи иза нашу земљу ■ — тешкО језамислити увођење неког квалитативно новог нормативног поретка који би се из основа разлйковао од оног који постоји у класном друштву уопште за ко je смо иначе прихватили ону општу дефиницију права. Треба, међутим, рећи и то да ново социјалистичко право ни у нашој земљи ни другде нипошто низ é до краја проучено, нити се, на жалост, довольно и свестрано проучава. Због тога бих закључио шшљењем да ћемо и на питавье о суштини социјапистичког права добити потпун и задовољавајући одговор тек поштю врло детально проучимо све манифестацииё правног феномена: ко доноси те норме, какве су то норме, ко их тушачи, како се оне примењују, да ли оне добро одражавају стварност, итд., дакле, сва она питања која се постављају и нарочито она која се тичу функције, значаја и живота права уопште и у нашој земљи посебно. Александар Стојановић: ПРАВО И МОНОПОЛ ПРИНУДЕ. —У оквиру тежње да конкретно дискутујемо о овој апстрактној теми, ja бих рекао да з'е једна од позитивних ствари у тезама друга Врачара у томе што он истине историјско-правне дисциплине, односно динамизам права у ньеговим историјским перспективама. И баш би у вези с тим требало расправльати о оним питањима из исторископравних и позитивноправних дисциплина која стављају извесне ограде називима за елементе појма права. Ja се слажем у сваком случају да je један од елемената појма права монопол физичке принуде и да се као обележје које je неопходно за одређивање државне организације употребљава сувереност у смислу правне неограничености. Али, с друге стране, низ историјских примера показује, у сваком случају ранофеудална а поготову сталешка феудална држава, да се изрази „сувереност“ и „монопол физичке принуде“ морају схватити у условима смислу јер имамо цео један период од неколико векова и више мислим на западноевропски феудализам кад je у великој мери владало једно стање које je имало веома мало од државне организације. Пошто се овде говори о појму права уопште па с тим у вези и о проблему међународног јавног права, било би веома корисно кад би другови са катедре међународног јавног права дали допринос дискусији. Према свим досадаппьим дефиницијама, међунардно јавно право карактерише се отприлике то важи и за најмодерније дефиниције и ja бих нешто рекао о томе ■— као регулисање права и обавеза, правних односа између равноправних субјеката, не само државе него и осталих субјеката међународног права. У сваком случају реч je о дефиницији једне науке, управо једне гране норми које се називају правним a чија je дефиниција потпуно супротна.овој дефиницији коју ми усвајамо за право, управо за унутрагшье право. Ако се право схвати према дефиницији друга Врачара као форма политичког конституисавьа глобалног друштва, а ако се глобално друштво узме у смислу друштва које je велико, самодоволшо и развијено, ако сам добро разумео, онда се мени чини да je исто тако и првобитна заједница на вишим степенима развитка у периоду варварства кад улази у племенску организацију и у савез племена, представља једно друштво (можда сам буквално схватио тај термин) које има елементе глобалног друштва, да постоје већ извесне слојевне разлике, рецимо у средњем степену варварства се већ формира известан старешински слој, који базира свој утицај, да не кажем чак и извесну власт, на извесном богаћењу, тј. преласку стада у приватну својину, у својину старехпина. Значи да неке центрипеталне и дентрифугалне снаге делују већ и овде и да je потребна извесна координација од стране ових старешина, још пре војне демократије као прелазног периода у државу и класно друштво.