Анали Правног факултета у Београду

476

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Чим се уђе у фазу племена наста je систем бирања и смењивања старешина родова и фратрија. Племенска већина може разрешити старешину рода и фратрије противно вољи ових јединица. Изгледа да je то већ један елемент власти. Али постоји друго једно питање с обзиром на комунистичко друштво. У оквиру дискусија и чланака које објављују наши филозофи, комунистичко друштво се схвата с једне стране као извесна негација негације првобитне заједнице, a социјалистички прелазни период негација негације војне демократије. Поставлю ce питање с обзиром на перспективну индустријску револуцију, и са те стране ja гледам овај елемент дефинидије друга Врачара и оно што je рекао проф. Ж. Ђорђевић у вези са координацијом трупа и пој единица у бескласном друштву. У неким нашим радовима се споминье да комунистичко друштво јесте друштво без власти. С обзиром на развитак нове индустријске револуције, на развитак ових нових производыих снага које у ствари треда ба представљају материјалну основу комунистичког друштва, и на тако компликован механизам високо развијених производних снага аутоматизације електронике и нуклеарне енергије, питање je, да ли ће моћи да постоји у сваком случају друштво које неће имати овакву централну организацију која he потпуно демократски изражавати целокупно становништво и где ће се становници веома брзо мешати y управљању али где се не може очекивати да he постојати увек идејност и једногласност тако да би се могло очекивати да ће доћи до извесних противречности које ће морати да се решавају не само физичком принудом. Кажем да из ове дефиниције нисам могао да схватим како стоји готтане са монополом физичке принуде, као једне од битних карактеристика државе и права, битне карактеристике која их разликује од осталих друштвених организација и норми. Ако чак узмемо као критеријум монопоп физичке принуде и ако би у комунистичком друштву, ово je све облает хипотеза свакако, или je можда чисто спекулисанье, али ипак ако би узели да и ту треба да постоји извесна власТ, а има извесних схватања међу нама, рецимо у разним дискусијама ja сам имао прилике да чујем таква схватања да треба да постоје извесне санкције принудног карактера, ■онда ће тај монопол принуде бити веома неразвијен. Не може се назвати стабилизованим монополом као што постоји данас у социјалистичкој држави или поготову што постоји у свим јаким државама. С обзиром да he у том друштву постојати по правилу равноправное! и једнакост и врло брзо мењање људи на руководећим положајима, ови веома ретки слјшзјеви сукоба који he се разрешавати уз примену принуде које примењује већина над мањином тражиће не монопол већ се може рећи известан елемент власти у томе друштву. Дакле ова дефиниција могла би да се прихвати као дефиниција норми које изражавају друштвену власт а не државну власт. Да у великим друштвима као што je друштво робовласничко, као што je друштво буржоаско, поготову као што he бити друштво будућности, да ће можда морати да постоји једна организација веома демократска и веома сменљива у погледу личности које се налазе у њој али која he имати извесна својства али не државноправне власти. Др. Михаила Јездић: ПРЕЦИЗИРАЊЕ БИТНИХ ЕЛЕМЕНАТА У ДЕФИНИЦИЈИ ПРАВА. — Ja сам на претходном састанку одустао од дискусије jep je друг Стојановић оправдано приметно да je појам права о коме дискутујемо само појам унутрашњег а не и међународног права. О овоме сам мало размишл>ао и хоћу да узмем реч у овој дискусији која изгледа на први поглед чудновата jep се држи између наставника и асистената Правног факултета којима je задатак да предају право и да објашњавају шта je право.