Анали Правног факултета у Београду

298

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

на њој манифестовао „наш велики бол и брига као и наша права и жеље“. Као и Југословенски одбор, и српска опозиција инсистирала je 1) да се скупштина одржи „само у пријатељској Француској“ са сличним образложењем против Крфа као седишта („прошла Скупштина држана на Крфу, изолована од света, остала je без икаквих моралних последида по интересе наше нације које би једино могла иыати да je сазвана била у пријатељској земљи“) и уз категорично тврђење да je „сазивање Скупштине на ма ком другом месту неопортуно и без икаквих користи у овим тешким моментима“, и.2) да Скзшштину треба да отвори престолонаследник „чије би присуство у овим моментима било веома потребно и корисно“ (53). Пашић je као одговор на овај захтев опозиције, обавестио председника Скупштине А. Николића да je влада решила да се Скупштина сазове 12. II на Крфу,. с тим да ће председнику Скупштине накнадно послати одговор који je упутио М. Трифковићу и друговима (54). Истога дана (17. I) у одговору Југословенском одбору поводом гьеговог предлога о спштој скупштини, Пашић je у телеграму додао и овај став: „Нека Париз [тј. српски посланик у Паризу Д. Ј.] саопшти Марку Трифковићу и осталим шефовима опозиције овај одговор који смо дали Југословенском одбору у Лондону, поводом депеше коју je упутио Српској Влади и у којој износе исте мисли које су изнесене у депеши Марка Трифковића и других опозиционара“ (55). Пашић je, дакле, сумњао да je постојала сарадња и претходна сагласност србијанске опозиције с Југословенским одбором у предлагању опште скупштине, да они имају „исте мисли“, иако у ствари постоји врло битна разлика између Одборовог предлога и предлога опозиције, будући да опозиција није предлагала сазивање опште тј. југословенске скупштине већ сазивање једино српске Народне скупштине. Обавештен на овај начин од Пашића, Одбор je демантовао да постоји договор између њега и србијанске опозиције ради предлагала опште скупштине. „Одбор je обазнао из владиног одговора писао je Трумбић престолонаследнику, српској влади и председнику скупштине да су Марко Трифковић и други опозиционари упутити влади депешу у којој износе исте мисли које и одбор. Чињеница да су се те мисли појавиле одвојено и истовремено не само код нашега одбора, него и у другим политичким круговима, доказ je који говори у прилог њима“ (56). Члану Одбора Ј. Газариу Трумбић je исто тако јавио да je Одбор сазнао „за акцију опозиције“ из владине депеше, додајући да „за одбор не егзистирају партије, јер народно питање стоји поврх унутрашње политике и засебних интереса“ (57). О сарадњи представника србијанске опозиције са Југословенским одбором у борби против Пашићеве радикалне владе (до које je сарадње као

(53) ДАСИП, МИД, Пол. од., 1918, кут. XII, ДОС. 7 телеграы посланика опозиционих странака српске Народне скупштине из Париза 1. I (по ст.) Н. Пашићу.

(54) Исто телеграм Н. Пашића из Солуна 4. I (по ст.) за председника Народне скуштине.

(55) А-ЈАЗУ, A- JO, св. 39 Н. Пашић из Крфа 17. I (по ст.) Југословенском одбору (овај део телеграма није код Пау.тгове: н. д., 390, објављен).

(56) А-ЈАЗУ, A- JO, св. 10 концепт телеграма Југословенског одбора из Лондона 21. I престолонаследнику Александру, влади Србији и А. Николићу.

(57) А-J АЗУ, A-JO, св. 19 концепт телеграма Југословенског одбора из Лондона 30. I (по ст.) Газариу, Стојановићу и Петровићу.