Анали Правног факултета у Београду

СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918 ГОД,

297

српске владе, па можда чак и прекид даљих односа с њим, стари и искусил политички тактичар Пашић упутио je после месец дана, по шефу Југословенског одсека на Крфу Љ. Нешићу, једно љубазно писмо Трумбићу у коме je, одајући признање раду Југословенског одбора, предлагао да се успоставе чвршће и сталне везе између српске владе и Одбора. Образлажући потребу „јединства у раду и потпуне хармоније“ између свију фактора националног рада, Пашић je тражио од Трумбића да му у том смислу пошалье, у споразуму с Протићем, своје предлоге. Пашић je писао Трумбићу; „За дипломатски рад иа нашем јединству који he постајати све јачи и активнији, што се више будемо приближавали миру, било би такође врло штетно ако би се дало осетити да мма више цеитара, више фактора, трупа и разыих мишљсња. Пред званичном Европой треба да се покаже само једна воља, један општи центар и један заједнички представник света ыашег народа српског, хрватског и словеначког [...]. У том низу мера (које ће бити у стању да обезбеде чврсту везу и потпуно јединство у свему нашем националном раду за уједињеље) једна од првих по мом мишл>ењу била би да се у место становања Краљ. владе упуте бар четири члана Одбора, по могућности из сваког краја по један који би давали потребна ова решења по свима питањима ко ja би могла изићи на дневни ред, предлагали ми потребне мере и одржавали сталну везу са Одбором и његовим секцијама. При сваком посланству остали би и даље по 2—3 члана са истом надлежношћу. А Ви с г. Протићем и још којим чланом образовали бисте средиште са бављеаем, где се зато укаже највећа потреба и у сталној вези са мном“ (52). Иако je овим својим писмом, очигледно, настојао да заглади тежак утисак због одбијања предлога о општој скупштини на којој je Југословенски одбор толико инсистирао, Пашић je, ипак, и даље задржао своје основне концепције о српској влади као једином представнику свих Срба, Хрвата и Словенаца, којој Југословенски одбор може бити само помоћно и саветодавно средство. V. Улога српске опозиције у спору између ■ српске владе и Југословенског одбора око опште скупштине није довољно јасна. Да ли je српска опозиција, нарочито онај њен део у Француској, сарађивао с Одбором у идеји о општој скупштини, на то питање постојећа изворна грађа не даје засада довољан одговор. Трумбић je у име Југословенског одбора поднео предлог српској влади да сазове општу скупштину 10 јануара, а четири дана после тога трупа опозиционих посланика српске Народне скупштине с Марком Трифковићем на челу (трупу су сачињавали четворица самосталних радикала, тројица радикалских дисидената и један либерал) из Париза упутила je Пашићу захтев да српска влада хитно сазове Народну скупштину у Француској. Посланици опозиционих странака српске Народне скупштине, сматрајући да je јутословенска па и српска национална ствар ушла у „страховиту кризу“ која je нарочито погоршана услед изјава савезника о циљевима рата, тражили су од владе да одмах сазове српску скупштину да би се

(52) АСФРЈ, хартије Ј. М. Јовановића писмо Н. Пашића из Крфа 2. Ш (по ст.) А. Трумбићу.