Анали Правног факултета у Београду

486

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

по свом унутрашньем характеру; постоје ли какве разлике у односу на различита глобална друштва? Решење се састојиу квалитативно новом одређивању садржине права, превлађивању класичне концепције правне норме била она нормативистичка или фактицистичка. Државна организацида код нас све више преноси своду власт, све се више управних задатака обавља путем давних служби, друштво се само организује, све више делују фактори споразумевања, арбитраже, ослобођења притиска. На овај начин долазимо до идеје правне норме као граничне друштвене норме којој недостаје принудни елемент а кода истовремено није морална норма, поготово не обичад. Друштво брзо ствара облике координациде друштвених послова коди, иако одређени и обезбеђени правним нормама, ипак траже своде еуштинско превазилажење. Овакве граничне правне норме развида ће се упоредо са порастом свести и осећања задедничког интереса. У атмосфери оствариваша управних задатака не у „ситуацији друштвене принуде него у принуди друштвене ситуациде“ кода je схваћена, сазната. Још де дедно питаше интересантно. Чини ми се да де о гьему говорио проф. Јездић. Трансформација права примећује се и на међународном плану. У оквиру одређених супранационалних организацида долази до истоврсног регулисања друштвених односа. Лре свега сетимо се организациде и овлашћења Европске заједнице за утаљ и челик. Та задеднида има своде органе; Високу власт, Веке министара, Скупштину, Саветодавни одбор. На подручду производЕье утља и челика Висока власт има изузетна права дер су прописи и управни акти која она доноси обавезни на територид'и држава чланица. У овом случаду де ситуацида дасна: државе-чланице су уступиле том органу своду суверену власт у области регулисагьа задедничке производње угља и челика. Али постоди и други облик међународне сарадње, на пример, организацида СЕВ, Државе коде де сачињаваду организовале су. комплементарну привредну производшу. А таква комплементарна привреда као база даде и одговарадућу надградњу, организуде се систем норми коде су наддржавног карактера уз деловање различитих фактора које такву организациду чини чвршћом него многу федеративну државу. Водећи рачуна само о овим тенденцидама на унутраппьем и на међународном плану поставља се питање карактера нормативне делатности одговарадућих организама односно карактера дотичних норми. Свакако да би требало узимати у обзир све нове па и ове моменте при покушаду да се формулише дедна општа дефиницида права. Зато ми изгледа основано настодање референта друга Врачара да пружи синтетичку дефинициду права. Међутим, баш због тога се поставља питање да ли je довољно и тачно указивање на околност да де држава дедина организацида кода сводом принудом обезбеђује примену свтгх правних норми? Мени се чгши да постоје и други видови заштите правних норми а не само помоћу државне принуде и чиде би испитивакье спадало у домен међународног права. Др. Радован Павићевић: О ПОЈМУ ПРАВА И ПРОБЛЕМУ ОДУМИРАЊА ПРАВА. —■ Пошао бих од извесних ставова кодй су овде изнети о подму права у вези с питањем постојања права и у бескласном друштву. То значи да де право постодало и у првобитном бескласном друштву и да се сматра да he оно постодати и у будућем бескласном друштву. Тако сам схватио извесна гледишта кода су право дефинисала на тај начин што га нису исшьучиво узела као историјску категориду, тј. као подаву која je настала на одређеном степену друштвеног развитка, у вези са појавом класног друштва и са појавом државе.