Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

487

Ако станемо . на становиште да je право пОстојало и у првобйтном друштву, првобитној заједници, одатле бисмо могли да аутоматски иЗвучемо закључак да je и држава постојала у том периоду. Мислим да овакав став није прихватљив не само зато што je он супротан марксистичком схватању о о.вом питавьу него што ми се чини да je могуће научно доказати и са данашгьег стаыовишта да такав став није исправан. Разуме се, да je у сваком друштву било норми ко je су регулисале односе међу људима и да су те норме биле санкционисане на овај или онај начин. Али карактер односа у бескласном друштву био je квалитативно друкчији него у класном, па су и норме ко je су регулисале те односе представљале друкчији квалитет од правних норми у класном друштву које регулишу квалитативно друкчије друштвене односе и ко je имају баш на основу тога једну друкчију санкцију, државну санкцију. Раније je, у првобитној заједници, иза друштвених норми, норми које су регулисале опште проблеме друштва, стајао ауторитет друштва као целине, а у класном друштву те интересе штити посебна организација, из друштва издвојена, класна организација, држава. Дакле, ако стојимо на становищту да се карактер правних норми одређује према карактеру друштвених односа које оне регулишу, онда се, мислим, морамо сложити с тим.да су бескласно и класно друштво различити квалитети, па према томе и одговарајуће норме којима ти различити односи чине садржину. Једино ако се овакво схватање негира, а то би имало за последицу негацију основних ставова историјског матери јализма о нужном путу и развитку друштва кроз различите друштвено-економске формације и квалитете и одређености форме садржином, могла би се онда свака норма која je санкционисана од стране друштва или неког друштвеног репрезентанта назвати правном нормом. Иначе, долазимо у ситуацију да различите квалитете означавамо истим именом, а мислим да je то случај ако се сматра да je право- постојало и раније и да he постојати и у будућем бескласном друштву. Став да право постоји и у бескласном друштву такође полази од једног формалистичког схватања права као норме са одговарајућом државном санкцијом. Мада су они другози који су истицали овакво гледиште обично критиковали нормативистичка и формалистична схватања, чини ми се да управо оваквим тврђењем они падају на једно формално одређивање суштине права. Јер, изгледа на први поглед, пошто постоји извесна друштвена санкција и пошто ће она стално постојати, колико можемо реално сагледати ствари данас, и у једном будућем друштву, закључује се да je та санкција што je у ствари друштвени ауторитет државна санкција. Међутим, сматрам да je то формалистично закључивање које je одвојено од стварне оцене квалитета друштвених односа у различитим периодима друштвеног развитка. Према томе, критикујући нормативизам и формализам ово гледиште ce такође у суштини своди и пада, по мом мишљењу, управо на формалистично позиције. Јер, ако се осврнемо на оне научне ставове који су код нас, мислим, опште усвојени и који су научно доказани, излази да држава настаје на одређеном степену историјског развитка, тј. са настанком класног друштва. То je чињеница коју још нико y марксистичкој литератури није научно побио. Ако се то може побити и доказати да je држава постојала и раније, а с тим у вези и право, онда би то требало аргументисати много јаче и убедљивије а не само негирати. Треба, међутим, имати у виду да je држава не само класна организација, него и представник друштва као целине која врши и низ послова од заједничког интереса. Међутим, због ових послова који су од заједничког интереса за све, држава не би морала постојати као класна организација, као држава. Али, с обзиром на то да она постоји ради своје класне функције, то не можемо замислити постојање неке друге организације која би постојала упоредо уз државу и која би штитила ове општедру-