Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

488

штвене функције. Има извесних теоретичара који заступају такво мишљење, као што je Жорж Гурвич, а и код нас има сличних схватања; да 6и у друштву требало да постоје две упоредне организације, једна која би вршила искључиво класно-политичке послове, а друга општедруштвене, оне у ко ј има нема типично класних супротности ко je су антагонистичке и које изискују одређену државну принуду. Маркс je још говорио о двојакој улози капиталисте. Он je истицао да с једне стране, капиталиста врши експлоататорску функцију и по томе je он углавном капиталиста. А с друге стране, у делатности капиталисте он je видео и одређену друштвену функцију, организаторску функцију. Маркс je с правом сматрао да капиталиста није капиталиста због своје организаторске него због своје експлоататорске функције. Слично томе, и држава није држава због своје координационе функције, функције усаглашавања друштвених процеса него због своје класно-политичке функције. Због тога je она нужна и због тога представља посебан квалитет. Међутим, са одумирањем, са нестајањем класа нестаје ове класно-политичке функције државе, a остаје функција општег представника друштва, организаторска и координациона функција државе. Разуме се, да се нестајањем класно-политичке функције мења квалитет те организације и да она постаје квалитативно друкчија. Отуда je и морамо назвати друкчијим именом, тј. није правилно да je називамо државом, или, ако je и називамо државом, онда треба схватити да су у питању два различита квалитета. Слично je и са правом. Оно je настало са државом. Међутим, и у класном друштву не постоје само антагонистички интереси: постоје и неки заједнички интереси, нешто што људе везује а не само искључиво оно што људе раздваја. Према томе, постоје и одређене норме које представљају опште друштвене интересе. Те норме такође регулише држава и иза њих такође стоји државна санкција. Али, у овом Случају државна санкција се испољава и представља као друштвена санкција. Међутим, стојећи иза ових норми, држава се не може у том моменту ослободити свога принудног апарата, скинути га као неку кошуљу, да би га после поново обукла кад стоји иза других односа. Држава стоји као јединствена организација иза свих односа које регулише. Према томе, карактер појединих односа и карактер појединих норми не можемо одређивати само према томе да ли стоји иза њих државна санкција или не, него према характеру односа који се штите, који се регулише одређеном нормом и одређеном санкцијом. Према томе, и она дефиниција ко ja карактерише право као скуп норми иза којих стоји, чак и нужно стоји државна санкција, није потпуна, формалистична je, jep не одређује карактер друштвегшх односа према којима можемо одредити и карактер друштвених норми. Jep, на крају крајева, ако се каже да државна санкција иза одређених норми нужно стоји, остаје нам у најмању руку потреба да дефинишемо и шта je држава. Појам права тиме нисмо прецизно одредили, jep га одређујемо елементом који треба дефинисати и који се такоке преображава. Узмимо само норме којима се штити, рецимо народно здравље или норме којима се уводи опште школовање или наређује вакцинација, итд. Не можемо рећи да те норме са класног становишта представљају неки посебни класни интерес. Може неко реки да владајућа класа доноси рецимо норме за вакцинацију паса да не би њу ујели бесни пси. Ствар би изгледала мало комично. Међутим, чак ако и усвојимо чивьеницу да вледајућа класа и ове норме доноси првенствено из својих интереса, битио je да уочимо шта те норме објективно значе, да ли су те норме објективно гледајући у општем интересу или у посевном класном интересу. Важно je оно што норме објективно значе а не из каквих се мотива доносе, мада je и то у извесном смислу такође важно али за одређивање характера норме није одлучујуће.