Анали Правног факултета у Београду

489

ДИСКУ СИЈА

Према томе, тек ако овако схватимо правые норме, према характеру друштвених односа, оыда пемо, чини ми се, моћи много боље да схватимо и проблем одумирања права. Неће нам изгледатм да држава нестаје, да држава одумире, а да се право шири, као што су то поједини наши теоретичари истицали и заступали. Јер, на први поглед заиста тако изгледа: доноси се све више прописа иза којих стоји санкција, а говори се о одумирању права. Какво je то одумирање права? Одумирање права огледа се првенствено у томе што нестаје класно-политичког садржаја односа који се регулишу тим нормама. Према томе, морамо гледати не само нормативны елемент него и фактички елемент који je такође укључен у право. На тај начин, чини ми се да би било исправно ако би право некако одредили као јединство норми и одговарајући друштвених односа у којима се тим нормама штите посебни интересы владајуће класе и које су so« т тога нужно заштићене државном санкцијом. Jep се у сваком случају не може закључити која je норма нравна a која није као што сам малопре напоменуо само по државној санкцији, jep она често само нужно фигурира иза одређених норми а у ствари представ.ља друштвену санкцију. Према томе, ако се тврди да je право постојало у ранијем бескласном друштву и да he постојати и у будућем бескласном друштву, мислим да се тиме поново пада на његово формално одређивање, као норми иза којих стоји државна санкција, и то условно узета одређена санкција која изгледа државна a која у суштини није државна зато што и характер државне санкције одређују одређени друштвени односи, и овако гледиште не узима, дакле, као битну одредбу како за државу тако и за право карактер односа који се њиме регулише и штити а то je у првом реду класност тих односа. Ту се поставља проблем, разуме се, шта je с правом и шта je с државом у социјалистичком друштву у прелазном периоду кад се сматра да не постоје класе, кад су некако класе или нестале или су у процесу нестајања. Ja бих ипак био склон да схватим тај феномен као процес нестајања класних супротности, класних разлика, као гьихово трансфомирање у друге друштвене супротности, али исто. тако можемо да кажемо да ће и право престати да буде право у правом смислу речи, као што и држава престаје то бити, и да се —■ као што су Маркс и Енгелс, и класици марксизма уопште, тачно одредили о праву и држави после социјалистичке револуције може само говорити у условном смислу а никако у строго научном смислу. Дакле, то су држава и право у одумирању, значи условно. Право се све више претвара у друштвено-политичке норме, а држава такође све више прераста у друштвену организацију, друштвени механизам, механизам самоуправљања, на пример, као што je то случај код нас. Александаю Вацић: О ПРАВУ СА СТАНОВИШТА ОДНОСА ДРУШТВЕНЕ ОСНОВЕ И ДРУШТВЕНЕ НАДГРАДЊЕ. Узимајући као економист учешће у дискусији која за предмет разматрања има појам права са становишта теорије и позитивноправних дисциплина дужан сам да учиним извесна претходна објашњења. Улога економских дисциплина у склону правних студија, па отуда и оних који се њима баве на правним факултетима у сваком случају je специфична. Да парафразираам оно што je својевремено Маркс рекао о Прудону, економисти на правним факултетима налазе се у опасности да на својим факултетима буду сматрани добрым економистима, на економским факултетима добрим правницима а да монада нису ни једно ни друго. У том смислу, иако je моје основно образовање стечено на нравном факултету, свестан сам опасности којој се из-