Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

490

лажем када се упуштам у разматрање проблема којима се на систематски начин нисам бавио. Међутим, с обзиром да je реч о дефинисању појма права, одређивању његове улоге у формирању друштвених процеса као и места у систему друштвених наука, и имајући у виду да се у економским предметима такође мора дефинисати појам права и одредити његова улога у формирању привредних кретања једног друштва, мислим да ће бити корисно да се каже неколико речи о томе како се на право гледа са становишта економских наука, односно о праву у склону односа друштвене основе и друштвене надградње (1). Имајући у виду напред речено сврха мог учешћа у дискусији није у томе да дб било какве дефинитивне готове одговоре о питањима појма права већ да пружи извесне елементе на основу којих ће они који се проблемима права баве на редован начин и са више компентенција моћи да-то учине. I. О неким ставовима претходних дискутапата. Пре него што пређем на разматрање питања због кога узимам реч у овој дискусији, желео бих да кажем неколико речи о неким ставовима претходних дискутаната. Прво, од стране неких учесника изражене су извесне резерве о томе колико дела класика марксизма дају основе за одређивање историјско-материјалистичког појма права односно изражено je жаљење што се Маркс и Енгелс нису у већој мери бавили правом те нису дали све елементе на основу којих би било могуће формулисати и марксистичку концепцију права. Ja се са таквим резервама не бих могао сложити. Наиме, мислим да иза оваквих ставова стоји један начин схватања марксизма у коме се у делима класика траже готова решена или бар сви елементи за решавагье свих проблема развоја друштва. Тиме се на историјски материјализам не гледа као на одређен поглед на свет, одређен методолошки приступ и начин тумачења природе и узрока друштвеног развоја већ као на завршен систем знања коме се не може ништа додати ни одузети, из кога се логичко-дедуктивном анализом долази до одговора на сва питана друштвеног развоја. Отуда и врло честа појава да се многи ставови не бране својом садржином, премисама на којима су засновани и логиком којом су из њих изведени већ искључиво позивањем на дела класика марксизма. Будући да су и Маркс и Енгелс писали у веома различитим околностима, да су многи од њихових радова писани имајући у виду одређене историјске услове, у њима се могу наћи и ставови који се на први поглед не могу довести у међусобну сагласност. Отуда се ставовима или бол>е рећи цитатима из дела класика често бране и дијаметрално супротни ставови. Међудим, такав начин приступала анализи друштвених појава управо je супротан духу историјског материализма. Свако настојање да одређене друштвене појаве објасне парцијалним тумачењем текстова класика марксизма, уколико истовремено није у складу са његовим општим поставкама или занемарује основне елементе стварности коју жели да објасни, према мом мишљењу je унапред осуђено на неуспех. Може изгледати да овим објашњењима нема места. Међутим, наша пракса то оповргава. Неки наши економисти истину да у свом изучавању социјалистичке привреде примењују Марксов метод зато што je социјалистичка привреда робна, тако да je реч о истом предмету истраживања. Другим речима, да социјалистичка привреда није робна на гьу се Марксов метод не би могао применили, или, идући даље том логиком, за комунистичку привреду која према нашим антиципацијама неће бити робна, његов метод није применљив. Као да je Маркс дао само анализу робне производње а не један филозофски и економски систем, одређен начин схватагьа и тумачегьа друштвеног и привредног развоја људских заједница. Или, неки други економисти у

(1) О овом аспекту посматрања права шипе се данас и у Совјетском Савезу. Види на пример, Е. Јакуба, Советское право составная а част социалистической надстройки в период строителства комунизма, Харковскиј унив, Харков, 1963.