Анали Правног факултета у Београду

себно испитује повратан утицај друштвене надградње на друштвену основу. Посебно због тога што управо разни облици друштвене надградње, у форми свесног усмеравања друштвеног и привредног развоја, треба да у земљама које карактерише релативно низак стелен развијености производних снага одиграју одлучујућу улогу у израдњи социјалистичких производних односа. У ствари je то проблем који ме je навео на учешће у диску сији. Посматрано као део друтптвене надградње право по мом мишљењу не представља само прост скуп норми заштићених мопополом физичког насиља већ истовремено и један одређен облик друштвене организације људских заједница, настао на бази одређеног степена развоја производних снага, изражавајући на непосреднији или посреднији начин односе који се формирају у економској области живота льуди. Нагласак у оваквом одређивању појма права je на друштвеној организациям живота људских заједница, чиме желим да кажем да право представља једну целину, сложен систем правила понашања субјеката који их стварају и обезбеђују њихово поштовање, појединаца и друштвених трупа (субјекта права) као и њихових међусобних односа. Овај правки облик регулисања међусобних односа људи у крајњој линији одраз je владајућих производних односа као и, пре света, доминантног облика друштвене организације привредног живота људи. У том смислу се однос права као дела друштвене надградње и друштвене основе (економских односа) може дефинисати као однос форме и садржине, облика и суштине, последице и узрока. Разумл,иво je да тај однос није однос непосредне зависности jep се правки односи не формирају искључиво на основу промена у области материјалног живота људи. Само на бази овакве релативне самосталности права може се објаснити чињеница постојања различйтих правних система у условима производних односа у основи истог типа (романско и англо-саксонско право, на пример). Али, исто тако као резултат релативне самосталности правних облика друштвених односа настају и различити зидови повратног утицаја права на развој друштвених односа који наста ј у у области материјалне производите који се манифестују у олакшавању или спутавању њиховог развоја. Ш. Улога права у формирању социјалистичких производних односа. Управо последње питање о коме je напред било речи, облици повратног утицаја права на друштвену основу (производне односе), треба по мом мишљењу, да у одређивању појма права и његове улоге у развоју друштва уопште a социјалистичког друштва посебно, заузме централно место у овој диекусији. У том погледу од значаја je неколико момената. Прво, изложено дефинисање права као облика друштвене организације, форме у односу на економску структуру друштва као садржину, ни у ком с луча ј у не значи да право нема сопствену садржину. Као и сваки други донос, однос права (надградње) и економске структуре (основе), као однос форме и садржине није апсолутан већ релативна однос: право није апсолутно форма, оно je форма само у односу на друштвену основу, као што ни економска структура друштва није садржина апсолутно узев већ само у односу на право и друге облике друштвене надградње. Наиме, уколико под економском структурой друштва подразумевамо целокупност односа производив у једном друштву (Маркс), онда се економска структура која се у односу на право појављивала као садржина, у односу на производив снаге друштва са којима чини његов историјски одређен начин производное појављује као његова форма за разлику од производних снага које чине његову садржину. И обратно, у односу на право као облик друштвене организације који у крајњој линији одражава економску структуру друштва и штити интересе владајуће класе одржавајући одређен начин производње, правке норме, субјекти права и остали елементи права појављују се као његова форма док тако схваћено право представља њихову садржину. У теорији права ова. се момент изразио у разликовагьу

■193

ДИСКУ СИЈА