Анали Правног факултета у Београду

494

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

извора права у формалном и матери јалном смислу, при чему право представљају закони, обичаји, правка пракса, итд., док се као материјални извор права дефинише воља владајуће класе. Дефинишући у том смислу поједине облике друштвених односа који се јављају у различитим областима живота јбуди као „слојеве“ друштвено-економске структуре, чију основу представл>ају односи који настају у области обезбеђења материјалних услова за живот људи, можемо рећи да се свака два узастопна „слоја“ односе један дрема другом као садржина и форма и да се сваки од гьих појављује у двоструком својству, једном као форма једном као садржина. Другим речима, у друштвеном животу људи нема облика механичке повезаности и непосредног каузалитета већ опште међусобне условљености и узрочне повезаности. Облици повезаности друштвених процеса немају характер линералног низа у коме постоји почетак и крај, чист узрок и чиста последица, већ облик континуелког кружног кретагьа и међусобне зависности, двосмерног утицаја, у коме се само у теоријској анапизи један од момената може узети као полазна тачка а облик зависности одредити на основу степена зависности једног од других, односио не апсолутно зећ само релативно. Друго, треба имати у виду да социјалистичко друштво настаје у оквирима које одређују услови ранијих, капиталистичких производних односа ида отуда први облици друштвене организаций социјалистичког друштва имају облик нравно формулисаних односа, заштићених вољом социјалистичке државе као најорганизовани]е друштвене снаге новог друштва које настаје. Међутим, у оној мери у којој односи социјалистичког друштва губе характер класних односа, у тој мери се мења и друштвена садржина онога што још увек има правки облик. Задржавајући и дал>е формлане елементе права (норма, санкција, правки субјект, правый акт, итд.) право мења своју друштвену садржину. Другим речима, управо у нравном облику доживљавају своју друштвену афирмацију односи који по својој природи или бар тенденцијама развоја немају характер права, што неминовно рађа сукоб, противречност између форме и садржине права. Није никакав проблем наћи илустрације за овакву тврдњу. Није ли радничко самоуправљање у нашој земљи поникло у облику права радних колектива на самоуправљање, не развија ли се дал>е цео систем друштвеног управљања у облику права, иако je очигледно да они изражавају нови тип друштвених односа, односа социјалистичког друштва. Међутим, управо у томе и лежи опасност: право представља врло ефикасан систем друштвеног регулисања живота л>уди јер иза њега стоји монопол физичког насил>а државе, чак и кад она представља диктатуру пролетариата. У настојању да извесне цшьеве остваре што ефикасније и за што краћи временски период носиоци свесног утицаја на друштвени развој социјалистичке државе, склони су да у нравном облику регулишу и оне друштвене процесс који по својој садржини у напред наведеном смислу немају карактер права. Другим речима, постоји опасност изједначавања облика са садржином, оно што изгледа са оним што јесте, или, да употребим категорије о којима je напред било речи, опасност од извесне фетишизације правног облика, од претераног нарастања нормативног регулисања друштвених процеса у условима социјалистичког друштва. Ова се тенденција манифестује у све већем броју прописа које доносе како политичкотериторијалне заједнице тако и различити други оргашг и установе. С друге стране, она се манифестује у све већем броју различитих форми ко je се морају испунити за остварење неких несумљивих права. Погледајмо, на пример, колико уверења и потврда треба донети да би се добила радна књижица, остварило право на дечји додатак или слично. Није ми ни на крај намети да тврдим да неке од тих форми нису неопходне да би се заштитила стабилност друштвених односа и спречиле злоупотребе, али нема сумње да мноштво форми понекад спутана иницијативу льуди и самим тим кочи развој нових друштвених односа. Штавише, ако се број евен-