Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

495

туалних злоупотреба стави у однос са изгубљеним радним временем које испуњавање свих тих форми захтева, као и материјапнмм издацима и административним апаратом који све више расте, нисам сигуран да he резултат бити у корист оваквог регулисања. Најзад, у извесним случајевима се поштовање неких прописа заиста свело само на голу форму ко ja чак више ништа и не гарантује, чиме се претерано нормативно регулисање друштвеног живота показује не само као друштвено нецелисходно већ и као неефикасно. То je данас у великој мери постало са прописима о конкурсима са различитим потврдама које се дају на изјаву сведока, итд. Једном речи, настајање социјалистичких друштвених односа под окриљем права олакшава њихово преиошење у живот, правки облик чини љуску са којом они долазе на свет. Али, то je мач са две оштрице. Да би били оно што треба да буду, они се морају што je могуће пре ослободити те љуске, jep се налазе пред двоструком опасношћу; прво, да се изгубе у правном облику и да у ствари не буду реализовани или, друго, да због тог облика у живот уђу деформисани и да се претворе у своју сопствену супротност, спутавајући уместо да убрзавају даљи развитак друштва. У том смислу, један од задатака теоретичара права, по мом мишљењу, јесте управо у томе да се одреде границе до којих je у условима социјалистичког друштва рационално примењивати правки облик регулисања друштвених односа, да испитујући друштвену садржину односа људи одреде области друштвеног живота у којима je право још увек целисходан и -ефикасан облик друштвеног регулисања. Уколико не одредимо ту границу, налазимо се у велико ј опасности да je прекорачимо, чиме социјалистичко друштво може добити извесне облике деформација специфичног типа, које. се огледају у све већој инхеренцији државе и права у све области привредног и друштвеног живота људи. На тај начин социјалистичко друштво долази пред опасност да се у њему нађу извесне потврде за различите импутације које се од стране грађанских економиста, правника и политичара чине на његов рачун a које се, најопштије речено, састоје у његовом изједначавању са тоталитарним друштвом. Досадашња искуства изградње социјалистичких производних односа у неким земљама показују да таква деформација представља латентно присутну опасност изградње социјалистичког друштва. При дефинисању социјалистичког права а посебно при одређивању његове улоге у изградњи социјалистичхих односа морају се сви ови ,моменти имати у виду. Чак и ако прихватимо дефинисање права као скупа норми заштићених организованом санхцијом државе, иако оваква дефиниција осиромашава појам права и не изражава до краја ньегову суштину, за дефинисање социјалистичког права морају се у њу унети извесни допунски елементи. Наиме, оно што се, по мом мишљењу, таквим одређиван>ем појма права хтело јесте да се нађе једна општа дефиниција права, на известан начин објективна, стављена изнад друштва, па до извесне мере чак и изнад класс чију вољу изражава. Мислим да узрок томе треба тражити између осталог и у историјским условима под којима су настали први потпуно развијени правки системи који се јављају са образовањем друштва у савременом смислу речи односно са стварањем капиталистичких држава. Будући да je у основи таквог друштвеног уређења стајао појединац као носилац привредног и друштвеног живота (индивидуализам) и будући да je у њему држава одређивала само опште ус лове живота људи, одржавајући само „ред и мир“ односно дати друштвени поредак (либерализам), било je и могуће дати једну тако по форми неутралну и општеприхватљиву дефиницију права. У марксистичкој науци се такав систем друштвених односа изразио управо у формулисагьу тако поједностављене структуре Друштвених односа у облику базе и надградње са јасно извученим границама између једне и друге. Међутим, савремено право данас ни у капиталистичким a још мање у социјалистичким државама није више ни по форми неутрално. Границе из-