Анали Правног факултета у Београду

496

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

међу друштвене основе и друштвене надградње су данас све ман.с видливе. Право je данас до те мере инкорпорисано у све области друштвеног живота људи да je веома тешко одредити где престају производни, економски односи и почињу правый. А ти се моменти морају имати у виду. Ако je у анализы привреде капиталистичког друштва Маркс могао поћи од претпоставке о непостојању било какве свесне акције друштва, он je то могао учинити зато што je вьен утицај на стварна друштвена кретаља заиста био такав да се могао занемарити. Било би апсурдно заснивати анализу савременог капиталистичког или социјалистичког друштва полазећи од исте премисе из простог разлога што она више не одговара друштвеној стварности. Свесни утицај друштва а државе посебно данас представла објективно, реално присутан елемент друштвених процеса, па се као такав у анализы друштвених појава мора узети у обзир. Колико на економске науке, ово се у подједнакој мери односи и на право. Теорија права мора обухватити све елементе социјалистичког (и савременог) друштва ако жели да буде теорија социјалистичког права. Јер, као што нема производив уошпте (која важи за сва друштва) нити има опште производње већ je она увек одређена по историјском облику и врсти материјалних добара које ствара, тако нема ни права уопште нити ошптег права. Право je увек одређено, по свои историјском облику, као и по садржини, условлено карактером друштвених процеса које регулише и правно уобличава. У том смислу социјалистичко право представла посебна тип права који се не може дефинисати. само на основу његових општих елемената (5). Најзад, на завршетку, мыслим да у претходним излагањима има елемената на основу којих се нешто може рећи и о одумирању права. Закони развоја лудског друштва могу се схватити само ако се за полазну основу анализе узме друштво у целины, заједница која je у стању да самостално обезбеђује услове своје егзистенције. Ова чигьеница представла једну од елементарних характеристика привредних односа а у економској науци изражена je премисом о друштвеном карактеру процеса производите. Човек je не само друштвена животиња већ и животиња која се једино y друштву може осамити (6). Отуда ће, као што je то био случај и у ранијим етапама развоја лудског друштва, обезбеђење материјаних услова за живот луди, као и нормално функционисаше других друштвених процеса и дале увек захтевати извесне облике друштвене организације живота луди. Право представла само један историјски облик те друштвене организације, његов настанак није везан за настанак лудског друштва нити ће га пратити у свим етапама ььеговог развоја. Међутим, одумирање права нужно захтева развијање других облика друштвене организације, заснованих како на другом нивоу развијености производних снага и другим облицима производних односа, тако и на другим облицима друштвене свести луди. Ако je поштоваше ритуала и обичаја родовске заједнице било засновано на свести о немогућности физичког опстанка ван ње, a поштовање права на свести о немогућности одупирању монополу физичког насила, облик друштвене организације привредних и других друштвених процеса комуыистичког друштва може бити заснован само на другим облицима свести. Управо овај момент, развој друштвене свести, треба да у одумирању права одигра одлучујућу улогу. Тиме, наравне, не желимо да кажемо да у одумирању права друштвеној свести придајемо примарно место,

(5) Од најновпјих совјетских књига о проблемима социјалистичког права наводимо две издате ове године: Н. Г, Александров, С. Н. Братус: Развитие марксистсколенинское Теории государства и права ХХП сездом КПСС, Госјуриздат, Москва, 1963; Д. С. Иоффе, А. И. Королев: Сушност обшченародного социалистического государства и права, Ленинградские унив. Ленинград, 1963.

(6) Карл Маркс: Прилог критици политичке економфе. Култура, Београд, 1960, с. 193.