Анали Правног факултета у Београду

300

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стити с вида“ (63). У настојању да придобије престолонаследника за свој предлог, Трумбић му je, дакле, с једне стране ласкао, прижељкивао његов већи удео у власти (што ће се, разуме се, у каснијим годинама љуто светити и њему, Трумбићу, као и многим другим грађанским политйчарима који су, као и Трумбић, гајили одређене илузије о монархији и радили на њеном јачању), а с друге стране претио му дискретно црногорско?л династијом. Међутим, у овој ствари Александар je и давно (за разлику од каснијих случајева) био потпуно солидаран са својом владом. Он je тражио од владе обавештеае о одговору који она мисли дати Трумбићу на гьегов предлог, и сложио се у потпуности с њим (64). Осим тога писао je и Трумбићу 31 јануара, захвапио му се на изјави коју je у име Југословенског одбора дао поводом говора Лојд Џорџа и Вилсона и препоручио му владин противпредлог од 30 јануара којим она излази: колико je то могуће на сусрет жељи Одбора а да се не огреши о Устав и нарочито да се не компромитује у очима савезничких влада пред којим ми морамо баш зато што смо у овоме положају да се појављујемо као строго на закону организована држава. Мени лично наствљао je престолонаследник je апсолутно немогуће у ово време напуштати фронт, јер сам уверен да би то незгодно код наших трупа од ј екнуло [... нејасно —Д. Ј.] и задао тежак удар моралан и значају нашем међу савезницима, а и тај значај je један заједнички капитал којим се и влада српска и југословенски Одбор имају служити у раду свои на ослобођењу и уједињењу. Осим тога на западном фронту очекује се један од оних судара какве историја није запамтила и сва je пажьа и сви напори савезнички и цео свет обратно пажњу на ту страну, те би било незгодно да се ми позабавимо званично [... нејасно Д. Ј.] демонстративно на неки начин почшьемо политику а баш кад би савезничке владе то и допустиле. Мишљења сам дакле да je уместан предлог владе по коме ће свом енергијом али без спољашње демонстрације тражити да се наша права осигурају остављајући Одбору народних посланика па и појединим министрима да на видљив и најизразитији начин ставе свету до знања решеност Југословена да не улазе поново у ропство аустријско“ (65). Како je, изгледа, Трумбић био нестрпљив о очекивагьу да му престолонаследник одговори на његове телеграме те ургирао одговор на н>их, Александар му je истог дана тј. 31 јануара телеграфисао кратко: „Са владом предузео (сам) кораке за заштиту наших националшгх интереса, а ви и ваши другови добићете преко посланства упутства за акцију кода се од вас изискује“ (66).

(63) А-ЈАЗУ, A-JO, св. 145 концепт Трумбићевог писма из Лондона 11. П престолонаследнику Александру. (64) ДАСИП, МИД, Пол. од., кут. V дос. 1 телеграм Ж. Балугцића, из Солуна 26. I Н. Пашићу и Пашићев одговор. АСФРЈ, хартије Ј. М. ОТ. телеграм Н. Пашића из Крфа 30. и 31. I .Т. М. Јовановићу.

(65) АСФРЈ, хартије Ј. М. Ј., свежагь I: Посланство у Лондону препис телеграма престолонаследника Александра из Солуна IS. I (по ст.) посланику Србије у Лондону. На телеграму je J. М. Јовановић забележио: „Саошптено 20. I. 18 г. Трумбићу. Он није ни речи рекао, сем што je мо.тио да му се да препис, који му ниеам дао, јер нисам имао овлашћење“. (66) А-ЈАЗУ. А-ЈО, св. 60 телеграм који je Покоряй послао из Солуна 18. I (тто от.) аа А. Трумбића.