Анали Правног факултета у Београду

СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ 1918 ГОД.

301

VIL Спор између Југословенског одбора и српске владе око одржаван>а опште југословенске скупштине карактерише не само његово релативно дуго трајање већ и, пре свега, одлучност на обе сртане, извесна непомирљивост, упорност у задржавању својих ставова. Одбор je упорно и одлучно инсистирао на свом предлогу. Српски послании у Лондону Ј. Јовановић, који je био у честом и доста блиском односу с Одбором, шаљући 21 јануара престолонаследнику и Пашићу поновни Трумбићев предлог, скретао je лично Пашићу пажњу да у предлогу гледа „једнодушно расположение Јутословенског одбора“ и да „узме ствар врло озби.тьно“, а 1. фебруара телеграфисао je опет Пашићу: „Поново скрећем пажњу да je цела ова ствар толико озбиљна да може довести и до прекида односа између Југословенског одбора и владе“ (67). Како се може објаснити Трумбићево инсистирање на идеји о сазивању ошпте скупштине? CâM Трумбић наводио je неколико разлога и мотива из којих je инсистирао на свом предлогу: 1) Он je, као прво, наводио страховање, после говора Лојда Џорџа и Вилсона, да силе Антанте на састанку својих представника који се припремао, не санкционищу доиста као један од својих ратних циљева: одржавагье Аустро-Угарске у прилог чијег интегритета су се представници Енглеске и САД већ били изјаснили. Ситуација у том погледу почетном јануара 1918 доиста je могла бити забршвавајућа. Али, изгледа нам, да то није могло бити једини ни основни разлог за истицање Одборовог предлога о општој скупштини, a још маьье за инсистирање на њему у току целог јануара и фебруара месеца. Трумбић je убрзо са неколико страна, не само од српске владе већ и од својих енглеских пријатеља, дознао тумачење говора енглеских и америчких државника и њиховог става према Аустро-Угарској. В. Стид објашњавао му je говор Лојда Џорџа као тактички корак (68), a Пашић му je 17 јануара писао; „Говори Вилсона и Лојда Џорџа пренагљени су одјеци измењености ситуације“ (69). Бременом тј. развојем даљих догађаја, то je поста ј ало све јасније. 2) Као даље образложење за свој предлог о сазивању опште скупштине, Трумбић je наводио потребу да се промене методи вођења националне политике, тј. да се са кабинетских метода пређе на демократске методе међу које би спадала и замишљена општа скупштина. Трумбић je писао престолонаследнику 22 јануара о томе: „Национална политика има [се] водити у споразуму и уз учешће свих народних фактора који могу данас представљати наш народ као целину. Влада насупрот држи се још увјек кабинетске политике која je преживјела и у конзервативној држави као што je Енглеска. Наша званична политика има ослонити се на народне редове и само тако може имати ауторитета и наћи уважена [...] Ако

(67) АСФРЈ, хартије Ј. М. Јовановића телеграм Ј. Јовановића из Лондона 8. I (по ст.) Н. Пашићу. ДАСИП, МИД, Пол. од., XV7I9IS. телеграм Ј. Јоаановића из Лондона 19. I (по ст.) Н. Папшћу.

(68) Вид. нап, 1,

(69) А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 39. телеграм Н. Пашића из Крфа 4. I (по ст.) Дугословенском одбору.