Анали Правног факултета у Београду

302

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

влада неће предводити народ, она he остати иза њега“ (70). Исту мисао развијао je Трумбић у писму Стојану Протићу 24 јануара. Ту je истакао; „Одбор мисли да ce [...] акција y нашој општој народно ј политици треба да промијени тако да се она ослони на широке народне редове. Досадапньа кабинетска политика показала се недовољна и безуспјешна и она по нашем мипгњењу треба да се еволуционише у методи према времену те да се ослони на колективну акцију и потпору опште скупштине, у којој ће бити представљени сви народни елементи колико je данас могуЪе“ (71). „Који je циљ овој акцији? објашњавао je Трумбић свој предлог Ј. Газариу. Ради се о промјени методе у вођењу националне политике [...]“ (72). Несумњиво да су се у општој политичкој атмосфери Европе после Октобарске револуције политички методи и ставови нужно почели меньати у правду већег демократизма чак и у оним срединама и код оних фактора од којих би се то најмање очекивало. Али Трумбићев захтев за ослањање у овом моменту на „широке народне редове“, не изгледа, с обзиром на његове (Трумбићеве) методе у политичном раду и пре и после тога, нимало убедљив ни из убеђења поставлен. 3) Трећи разлог за сазивање опште скупштине Трумбић je у преписци навео вишемање узгред. У телеграму престолонаследнику од 22 јануара, он je поменуо да би „уз владу требало неопходно поставити комисију за спољне послове, коју би одабрала општа скушптина од људи из свих страна нашега народа“ (73), a Пашићу je, као што смо раније видели, наговештавао да би таква скушптина могла бити ,дючетакг неког прелазног општег народног представништва кроз време будућег провизорног живота у уједињеној домовини“ (74). Иако je овај разлог само узгредно поменут, нама изгледа да je он у Трумбићевој идеји о ошптој скупштини био битан, основни. Трумбић je, по свему изгледа, имао намеру да кроз општу скупштину, дакле тим око-

ро) А-ЈАЗУ, A-JO, свч 60 телеграм А. Трумбића из Лондона 22. I престолонаследнику Александру.

(71) A-J АЗУ, A-JO, ев. 145 концепт писма A. Трумбића из Лондона 24. I С. Протићу. „Немојте нас корети кабинетском политиком одговорио je на то Протић Трумбићу. ■ — Ни г. Пашић ни ja нисмо кабинетски политичари . .]. Али има форама о којима сваки мора водити рачуна, јер су оне реалне чшьенице и имају своде стварне вредности, ако не у очима нашим, а око у очима оних на које алелујемо и чију помоћ желимо и тражимо. [. . Висте у вашем писму и телеграму поменули Л. Џорџа као доказ и пример како се сад политика мора да наслања на широке слојеве, и како je и он свој говор припремио и дао пошто je Консултовао представнике свих струја своје велике отацбине. То je истина, и то знам и ja. Али висте могли и ту видети, да Л. ЛЈорџ није звао општу Скупштину Велике Британије и шених Доминија, него je њих саслутпао, с њима се споразумео, на један уобичајени и дискретан начин, па онда и у гьихово и у своде име дао ону изјаву своју“ (А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 46 писмо С. Протића из Граса 14. П А. Трумбићу). , (72) А-ЈАЗУ, A- JO, св. 32 концепт писма А. Трумбића из Лондона 1. II Ј, газариу. (73) А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 60 телеграм А. Трумбића из Лондона 22. I престолонаследнику. (74) А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 10 концепт телеграма А. Трумбића из Лондона 5, П Н. Пашићу. Слично де Трумбић писао и Газариу: „Та би скупштина могла имати улогу и доцније кад се удединимо кроз вријеме провизориума. Провизорно етање je једна велика брига, дер де тешко замислити како he се координирати у првом почетку заједнички народни живот. Ова скупштина може да буде неки ембрион провизорпе уставности уз допуне и коректудтс, коде доцниде не би било тешко извршити, кад je институција већ ту“ (А-ЈАЗУ, А-ЈО, св. 32 писмо А. Трумбића из Лондона 1. ГГ Ј. Газариу).